Sve u svemu, Vessel of the Void je izdanje u stilu koji nemamo baš često priliku čuti na domaćoj sceni, no ipak kaska za najboljim danima orthodox black metal zvuka za nekoliko godina
- Žanr: Black Metal
- Izdavač: Der Neue Weg, 2017.
- Web: Facebook
- Piše: Slobodan Trifunović
Kao što je već bilo priče u recenziji za poslednji EP benda Aura Mortis koja je nedavno objavljena na našem sajtu, black metal zvuk na tlu Srbije ima svoju postojanu poziciju i čak i letimičnim grebanjem po undergroundu se može naći mnoštvo novih projekata i bendova koji održavaju najekstremniji podžanr metala još uvek živim. Naredni u nizu ovih tvrdnji ćemo ovde predstaviti: Ljuska je one-man projekat iza koga se krije zrenjaninski multiinstrumentalista misterioznog nadimka Sifr Shraddha, čovek koji je zadužen za sve instrumente, miks i master albuma – sam svoj majstor u svakom pogledu, što je zaista pohvalno jer će sam kreator najbolje i znati šta odgovara umetnosti koju pokušava prezentovati.
Što se tiče zvuka koji nam Sifr Shraddha predstavlja na prvom dugosvirajućem albumu Vessel of the Void, može se reći da je u potpunom skladu sa onim što je apsolutno vladalo black metal scenom prošle decenije. Naime, po sopstvenim rečima, Ljuska je inspirisana bendovima poput Watain, Valkyrja, Behexen (pretpostavljam novijim radovima) i Ondskapt, što će reći da ovde imamo black metal religious/orthodox provinijencije očigledno inspirisan zlatnim danima Norma Evangelium Diaboli izdavačke kuće. Kad već pominjem ovaj label, treba reći da slušaoci ne treba da očekuju nešto u stilu njihovih eksperimentalnih ili disonantnih bendova poput Deathspell Omega – na Vessel of the Void, Ljuska ipak zvuči najviše švedski, zaista u maniru prvih albuma Watain, Onskapt ili čak Ofermod.
Ovde imamo black metal religious/orthodox provinijencije očigledno inspirisan zlatnim danima Norma Evangelium Diaboli izdavačke kuće
Po mom mišljenju, bend je znatno ubedljiviji u bržim delovima, dok mid tempo segmenti pesama nemaju maliciozni demonski udarac koji su albumi kao Draco Sit Mihi Dux znali da izazovu u slušaocu. Kad smo već kod toga, i sam vokal Sifr Shraddhe nema to zrno ludila koje su imali Erik ili Acerbus, ali može se reći da korektno odrađuje posao. S obzirom na to da je produkcija rađena u Vox Umbra studiju o kom ne mogu da nađem nikakve podatke pa pretpostavljam da je reč o domaćoj radinosti, zvuk izdanja može dobiti prelaznu ocenu, jer jednostavno odrađuje posao, ali ipak za dalje bi trebalo dati još nekog identiteta kompletnoj zvučnoj slici.
Sve u svemu, Vessel of the Void je izdanje u stilu koji nemamo baš često priliku čuti na domaćoj sceni, no ipak kaska za najboljim danima orthodox black metal zvuka za nekoliko godina. U svakom slučaju to i nije preterano važno, no, sam autor bi imao na čemu da poradi da Ljuska zvuči još konkretnije i da bi našla svoje mesto na svetskoj sceni koja je već pretrpana ovakvim albumima… Kako bilo, možete proveriti o čemu pričam i doneti svoje mišljenje o Ljusci preko njihove zvanične BandCamp stranice na kojoj je Vessel of the Void dostupan besplatno u celosti.
Ljuska – Vessel of the Void spisak pesama:
1. Orphans of the Lord
2. Thanatos Beacon
3. Amplification of the Blessings
4. Whores of the World
5. The Involentery Recognition
6. Husks of Light
7. Vessel of the Void
8. The Hole and the Eye
