Mina Petrović aktivna je kao basistkinja sveženskog thrash metal sastava Jenner iz Beograda (devojke upravo privode kraju poslove oko debi albuma To Live is to Suffer), a takođe se bavi i video produkcijom i montažom u okviru Drumwitch Video inicijative. Ni bubnjevi joj nisu stran instrument, a svirala ih je ranije u sastavu Domus Occultis.
Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?
Temple of the Smoke – …Against Human Race (R.A.I.G, 2011)
Njihov prvi album je izašao u nekom prelomnom trenutku moje lične tranzicije iz slušanja HC/punka ka slušanju doom metala i psihodelije. Odlično mi je legao kao interesantan sklop nekoliko različitih žanrova, pa između ostalog i duba kog sam i ranije slušala. Po mom mišljenju, raritet na srpskoj sceni koji zaslužuje mesto na ovoj listi. Drugi album The Lost Art of Twilight izašao je 2013, a trenutno željno iščekujem novi album.
Space Eater – Aftershock (Dark Lore, 2010)
Space Eater je po mom mišljenju jedan od najkvalitetnijih srpskih thrash metal bendova. Aftershock mi je posebno drag, jer mi se na prvo slušanje jako dopao čim je izašao, pa sam ga vrtela u nedogled. On obeležava jedan prelazni period u radu benda, nakon tragične smrti Boška Radišića (RIP 2009), ali takođe i (posthumno objavljenu) krunu njegovog stvaralaštva.
Nadimač – Manifest Protiv Sudbine (Witches Brew, 2015) – recenzija
U pitanju je poslednji album benda Nadimač, čija istorija traje preko 10 godina, a upornost ne jenjava. Dosta nadrkana i brza muzika (kakva se kod mene oduvek cenila) i u kombinaciji sa društveno angažovanim tekstovima daje jedan, blago rečeno, šamar savremenom sistemu. Takođe mi se sviđa i DIY ideologija koju bend neguje. Za snimanje i postprodukciju albuma bio je zadužen Luka Matković iz studija Citadela Sound Production.
https://www.youtube.com/watch?v=dFMVj6mC4j4
(SMP)
