- Žanr: Black / Death Metal
- Izdavač: Humanity’s Plague, 2014.
- Web: Facebook
- Recenzirao: Nebojša Lakić
„This material is dedicated to extinction of the rotten human gene that spreads its stench through years of its existence…“. Ovim rečima ispisanim u bukletu savršeno jasno je opisana ideologija Novosađana iz black/death metal sastava Paimonia. A ako pogledamo i naziv njihovog debi albuma (Disease Named Humanity), a potom i izdavačke kuće (Humanity’s Plague Productions – zaista, koje su šanse da su „uboli“ i izdavača sa takvim nazivom?), nije teško zaključiti da ova ekipa ima nešto protiv čovečanstva i generalno sa gnušanjem i prezirom gleda na naše postojanje na ovoj planeti.
Paimonia nije novo ime na domaćoj sceni, iako im ovo jeste debi album, kao što već pomenuh (sastav je do sada objavio EP Modern Way Of Distraction, za Silent Scream Records, odnosno Bleichmond Tonschmiede). Okosnicu projekta čini Bojan Vukoman (B.V.), čovek koga znamo iz rada sa nekoliko domaćih bendova (Bane, Elsewhere Shine). Bojan je osmislio i udarnički otpevao i odsvirao veći deo materijala, akustične i električne gitare, te bas gitaru, dok je za bubanj bio zadužen Nikola Pacek Vetnić (N.P.V.), koga znamo iz rada sa bendom Svarun. Tu je i par gostiju (Paolo Bruno, Andrijana Rajić i Ulrich Wegrich).
Kad već pomenusmo Bane (čiji je muzički izražaj poprilično sličan bendu kog recenziramo, odnosno obrnuto), upućeni će znati da je reč o jednom od svojevremeno najperspektivnijih srpskih metal sastava svih vremena, kao i da je lider benda Branislav Panić odselio u Kanadu gde je nastavio rad. Ali, ono što je zanimljivo je da je ta postava očito blistala sa talentima, pa Paimonia, kao „čedo“ jednog od članova Banea, takođe zvuči veoma svetski i reprezentativno. U ovom slučaju mi na pamet pada poređenje sa vaterpolo reprezentacijom bivše SCG, koja, iako danas prepolovljena u dve reprezentacije, i dalje gazi sve pred sobom i često zauzima prva dva mesta na svetskim takmičenjima. Hoću reći, kada je negde talenat, on će da ispliva na površinu na ovaj ili onaj način.
Dakle, Paimonia praši direktni, uglavnom brz black i death metal, precizan i atmosferičan, vrhunski produciran i dostavljen nam u formi koje se ne bi postideo nijedan svetski bend pomenutih pravaca. Dizajn omota (by Mržnja, zaista apokaliptično) i ukupna priča, od imidža benda, preko tekstova i već pomenute ideologije, jasno izdvaja sastav iz gomile i stavlja ga u sam vrh ove priče na srpskoj i regionalnoj sceni. A kako je album objavljen u Americi, jasno je da ekipa igra na veliko i da u budućnosti možemo očekivati dosta dobrih vesti iz ovog tabora.
Već pomenuh, na snimku čujemo i akustične gitare koje veoma dobro funkcionišu uz kanonadu rifčina i razarajućeg bubnja. Gitare su generalno odsvirane fenomenalno, mnogo pažnje posvećeno je i najsitnijim detaljima, a isto se može reći i za bubanj. Zaista svetski.
Na kraju, ne vidim ni jednog razloga zašto ljubitelji black i death metal pravaca ne bi proverili ovaj materijal. Verujte mi, svirka je furiozna i neće vas ostaviti ravnodušnim, a takođe ne bi trebalo ni da se izgubite i osetite umorno, jer melodičnost je takođe tu u sasvim dovoljnoj meri da materijal vremenom ne postane dosadan ili besmislen. Ostaje da vidimo kako će sve ovo da funkcioniše uživo, i ako i na tom polju bend bude uverljiv kao što je to bio Bane dok su harali ovim krajevima, priča će biti kompletirana na najbolji mogući način.
Paimonia – Disease Named Humanity spisak pesama:
1. As Plague Scourge This World Apart
2. Contagion Through Aeons
3. Ruined Form Catharsis
4. Depth Within Nothingness Called Life
5. Resurgence of Malice
6. Funeral of Decaying World
7. Opus VII (Through the Endless Phantasmagoria)
