Nekih 48 sati pre nego što će ovaj tekst biti napisan, tek što smo razdužili iznajmljeni kombi, istuširali se i legli da se odmorimo, jer je put iz Nemačke trajao 24 sata. Verovatno je svako od nas u svojoj glavi počeo da pravi tajmlajn događaja sa festivala, trudeći se da neke slike utisnemo što dublje u sećanje kako ne bi izbledele. Drugari iz SMP-a su nas zamolili da napišemo jedan opširan tekst o svemu dok su sećanja i emocije još sveži, pa se odmah bacamo na posao. Isto tako, dosta bendova iz Srbije nas je kontaktiralo sa željom da saznaju kako se, dođavola, dolazi na Wacken, pa umesto da im pojedinačno odgovaramo, evo teksta u kome je sve objašnjeno.
- Piše: Vladimir Rašić, basista benda Mark My Words!
Metalcore sastav Mark My Words! iz, ajde recimo Zapadne Srbije, jer su članovi benda iz tri različita grada, prošle godine prolazio je kroz turbulentan period – ulazilo se u šestu godinu rada, a problemi su se gomilali, i više se nije sviralo nego što jeste. Usred tog haosa, između menjanja članova, snimanja, zakazivanja i otkazivanja svirki, izašao je konkurs za Wacken Metal Battle, takmičenje pod pokroviteljstvom čuvenog festivala. Mi smo se prijavili, iako nismo bili potpuno spremni, nismo se ni nadali pozivu u regionalno finale, ali ajde, kao, zašto da ne. Ostatak priče verovatno znate. Iznenadni poziv u Zagreb, dva meseca rudarskog rada i pobeda u glavnom gradu Hrvatske, što je značilo da ćemo nastupiti u superfinalu na jednoj od Wacken bina. I od tog marta kreću intenzivne pripreme za sve što će nas očekivati tamo.
Ono što je predstavljalo najveći problem jeste to što Wacken ne pokriva troškove bendovima koji se takmiče na Wacken Metal Battle, što je značilo da ćemo morati sami da napravimo finansijsku konstrukciju i da pokrijemo troškove, pa smo se bacili u potragu za sponzorima. Iako su pojedini članovi benda bili skeptični, za tri meseca smo uspeli da prikupimo novac, da dobijemo kombi, pa čak i da dobijemo jednu garnituru majica, kojih smo deo prodali, a deo poklonili na Wackenu. Cela ekspedicija nas je koštala oko 2.000 evra i kompletne troškove smo uspeli da pokrijemo od sponzora, kojima se još jednom od srca zahvaljujemo.
Kiša, blato i hiljade fanova
Dakle, išli smo na Wacken za džabe. Pažljivo odabranom rutom smo krenuli u utorak, 29. jula u 5 ujutru, preko Budimpešte, Bratislave, Praga, Drezdena i Hamburga, i nakon 24 sata i 1.800 kilometara smo, u cik zore, stigli u maleno selo Wacken.
Tu nas je sačekao domaćin – kiša. Prokleta kišetina koja nije prestajala danima. Da je nije bilo, Wacken bi nam bio mnogo prijatniji. Ali dobro, možda ne bi bio doživljaj. Dakle, kiša. A inače, nalazili smo se u poljoprivrednom kraju, stočarskom, i livade na kojima se održava festival služe za ispašu stoke. E sad, stoka tu pase, a dok pase radi i… ono drugo, pa je blato, koje je inače zaštitni znak festivala, ne samo ličilo na kravlju balegu, već je i mirisalo poput nje. Blato kakvo nisam u životu video, žitko, retko, lepljivo, a suši se brzinom svetlosti. Toliko je uporno da nam je trebalo 18 žetona u perionici da operemo kombi.
Dočekao nas je Stjepan, promoter Wacken Metal Battle iz Zagreba, odveo nas u naš kamp i ostavio nas da podignemo šatore. Kampovali smo, kao i većina posetilaca festivala, i kao svi Metal Battle bendovi. Livada na kojoj je bio kamp punila se ljudima i vozilima, i polako, ali sigurno pretvarala se u more blata, tako da nam je trebalo dva sata da se u subotu iskobeljamo iz istog. Ipak, Wacken se potrudio da u svakom kampu imate tuš, pijaću vodu, toalete koji su zaista bili iznenađujuće čisti, i sve je bilo besplatno za korišćenje. Isto tako, u svakom kampu je bio štand gde ste mogli kupiti doručak i popiti kafu.
Da biste shvatili koliko je Wacken festival površinski OGROMAN, reći ću vam da ima svoju autobusku stanicu, nekoliko linija koje vode na različite stejdževe, i koji je naravno besplatan, a ide na svakih 10 minuta. I bez busa je jako teško snaći se i stići svuda, pogotovo preko čuvenog blata koje nije samo u kampu i na festivalskom prostoru, neeeee, nego je svuda. Ali SVUDA. Da biste obišli ceo festival, treba vam između 45 minuta i sat vremena, u zavisnosti od vremenskih uslova. A kada uđete u festivalski prostor, domaćini su se potrudili da imate sve što vam je potrebno, kako ne biste morali da izlazite odatle. Najrazličitije vrste hrane, alkohol, čak i cigarete, radionice, suvenire, toalete, a postoje čak i pokrivene krčme na otvorenom, gde možete da sednete kao čovek i odmorite, pod uslovom da ima mesta, naravno. I toliko je video bimova, da realno možete posmatrati svirke odakle god želite, znači nema potrebe nabijati se ispred bine, pogotovo što je sve to odrađeno tako kvalitetno da nema latencije u odnosu na zvuk. Čak, ako odaberete dobro mesto, možete pratiti tri bine u isto vreme, a da se samo okrenete na drugu stranu.
Festival koji misli na sve
Odmah ćemo reći istinu – Wacken je toliko mnogo ispred svega sa čim smo se susretali u Srbiji. Svesni smo da naše zemlje nisu za poređenje, ali takav profesionalizam prema potpuno anonimnom bendu je nešto što sigurno nećete doživeti nigde. Imali smo pristup VIP zoni, gde smo sedeli i ćaskali sa svim muzičarima koji su nastupali na festivalu, čak se i fotografisali sa nekim idolima iz detinjstva. Hrana je bila sjajna, sa gomilom izbora, od mesa sa roštilja, preko čilija i karija, pa do pice i hamburgera i nekoliko salata, plus veganski i vegetarijanski meni. Pivo se toči u tolikim količinama da su urađene vodovodne instalacije kojima pivo dolazi direktno iz cisterne. Pored toga, postojao je i koktel bar, gde ste mogli da probate neki od 30-ak koktela, za bendove potpuno besplatno. Pored hrane i pića, imali smo tattoo salon koji je izvođačima određene tetovaže radio besplatno, pa su neki od nas poneli najbolji suvenir sa festivala, onaj koji će ostati zauvek. Takođe, mogli ste dobiti i masažu, fizio terapiju ili masažu eteričnim uljima dok na slušalice slušate bendove koji nastupaju na dve glavne bine, Faster i Harder. Svaki bend u VIP zoni ima svoj dressing room koji koristi na dan svirke, a do bina, koje su i po nekoliko kilometara daleko, vas vozi vaš personalni vozač.
A onda bina. Mi smo svirali na W.E.T. bini, koja se nalazi najdalje od VIP dela, i zajedno sa Headbanger binom koja se nalazi odmah do nje, čini celinu. Dok jedan bend svira na jednoj, na drugoj traje sound check, i bendovi se tako bez pauze nastavljaju jedan na drugi, a sve što publika treba da uradi je da se pomeri desetak metara u levo ili desno, zavisi od bine. Iako je to jedna od „manjih“ bina, zapravo je OGROMNA, impresivna i pomalo zastrašujuća. Mark My Words! je imao tu nesreću da nastupa prvi dan, 30. jula, po kišetini koja nije prestajala danima, ali je imao i tu sreću pa je imao najbolji termin od svih Metal Battle bendova tog dana, u 19:10 sati. Mi smo zaista bili skeptični, mislili smo da neće biti mnogo publike, međutim, oko 15-ak hiljada ljudi je ispratilo naš nastup, možda i više, što mi ni u ludilu nismo očekivali.
Srbi na Wackenu
Domaću metal scenu na Wacken Open Airu, zahvaljujući pobedama na EX-YU WOA Metal Battle takmičenjima, do sada su predstavljali Downstroy iz Kikinde, Forever Storm iz Kragujevca, te Tanker iz Banjaluke. Takmičnje se ranije održavalo u više republika bivše Jugoslavije u organizaciji danas nepostojeće Terra Nostra Promotions, da bi poslednjih nekoliko izdanja bilo realizovano u Hrvatskoj, uz mogućnost učešća bendova iz okolnih republika.
Ton – perfektan. Tehničari odlični, bukvalno su nam odneli opremu iz kombija i spremili je na bini. Tonci odlični, jako laka saradnja sa njima, kažeš šta ti treba i dobiješ to, bez glupih pitanja i pametovanja. Oprema na bini odlična, a kako i da bude kad su Markbass i Blackstar zvanični sponzori festivala. Nastup svakog benda je sniman, miksan i video editovan, tako da u svakom slučaju dobijate vrhunski video materijal. Isto tako, imali smo priliku da zakažemo 1 na 1 sastanke sa određenim ljudima iz metal sveta, pa smo tako proveli vreme povezujući se sa preozbiljnim producentima, marketinškim stručnjacima, čak smo razgovarali i sa jednim od direktora Solara, gde nam je, kao mladom bendu, ponuđena pomoć u vidu 30% popusta na sve nove Solarove gitare. Isto tako, planiramo da sledeći singl (koji planiramo da snimamo u novembru), radimo najverovatnije u saradnji sa baticom koji se zove Lasse Lammert, inače producent bendova kao što su Alestorm, Wind Rose, Gloryhammer i mnogi drugi.
Prvi dan nismo ispratili, jer smo imali dosta obaveza oko sviranja, ali nabrojaću samo neke bendove koje smo slušali – Grave Digger, Papa Roach, Ugly Kid Joe, Krisiun, Benediction, Nailbomb, Static-X, Katatonia, Fear Factory, Dimmu Borgir, Walls of Jericho, pa čak i mučene Gunse smo malo slušali, čisto da se kaže da jesmo. Šteta je samo što smo morali krenuti u subotu ujutru, kako bismo stigli na posao u ponedeljak, jer je subota bila najjači dan na festivalu. A moramo da napomenemo da smo imali bekstejdž propusnice, pa smo neke bendove ispratili i sa bine. Mada je verovatno najveća korist od te bekstejdž propusnice to što smo mogli da se šetamo međuprostorom i da izbegavamo blato.
Na kraju, nismo uzeli ni jednu od pet glavnih nagrada, ali bez obzira na to, vredelo je. A nagrade su bile baš ozbiljne. Od 1.000 do 5.000 evra u novcu, Solar gitara, Schecter bas, Paiste činele, jedan set bubnjeva, ne mogu da se setim proizvođača. Svaki bend je dobio po paket žica, po dva prenosiva Blackstar pojačala od 3W, kao i neke sitnice, tipa, zvanične Wacken majice rađene isključivo za izvođače, koje nisu bile u prodaji.
Takođe, bendovi koji su dobili nagrade, dobili su i turneje po Evropi, kao i intervjue sa Metal Hammerom i kontakte sa izdavačkim kućama. Ono što je malo bacilo ljagu na sve to je izbor prvih pet bendova, gde je, po rečima pojedinih promotera, „bilo svačega“, da ne ulazim dublje u to. Ali nismo razočarani, dali smo sve od sebe i proveli se vrhunski, tako da je vredelo i svirati, a ne pobediti. Na kraju, ostaju kontakti, poznanstva i iskustvo koje se pamti za života.
Metal Battle dileme
I sad, ono najvažnije. Mark My Words! je bio jedan od 30 bendova na Wacken Metal Battle. Bio je jedan od 12.600 bendova koji su se uopšte prijavili za takmičenje. Prošli smo, iskoristili smo celu ovu neverovatnu situaciju, ali ono što nam često stoji na ramenu i progoni nas je to da se samo sedam (!) bendova iz Srbije prijavilo za Metal Battle. Kroz neko istraživanje, došli smo do informacija da je u prošlosti bilo reči o nekim mutnim radnjama, favorizovanjem određenih bendova iz određenih zemalja. Čak ni promoteri iz Hrvatske to ne poriču. Ali mislim da je naša pobeda u Zagrebu dokaz da su stvari konačno na svom mestu. Ali ne možemo da ne razmišljamo – u Srbiji ima kvalitetnih bendova, ima i kvalitetnijih bendova od nas, koji bi možda mogli da uzmu neku nagradu tamo. Zašto se ljudi ne prijavljuju? Da li zaista misle da ne mogu da prođu, da je takmičenje namešteno, da je to samo uzaludan trud?
Konkurs će uskoro izaći, i mi pozivamo sve bendove iz Srbije da ne razmišljaju ni trenutka, jer će ovo biti poslednja godina gde region Balkana ima licencu za Metal Battle, i može se desiti da posle toga godinama bendovi sa Balkana neće imati priliku da se takmiče. Stvari koje smo doživeli u svetskoj prestonici blata i metala nećete doživeti nigde drugde. Prijavite se, bez razmišljanja, iz svega ovoga samo možete da dobijete, ne možete da izgubite ništa. A imamo sjajnih bendova koji bi mogli da postignu uspeh, čak boljih od možda polovine ovih koji su se našli na ove dve bine. Takav tretman, kao da ste profesionalni muzičar, takvo iskustvo koje se nigde drugde ne nalazi (a kao što smo mi dokazali, vidite da može i za džabe), takva prilika kakva se ukazuje jednom u nikad bendovima iz jedne male i unazađene zemlje, jednostavno MORA da se iskoristi.
Ovo je prečica za velike stvari. Ovo je vaša prilika da ostvarite sve ono o čemu sanjate otkad ste prvi put uzeli instrument u ruke. Zato, čim izađe konkurs, prijavite se, i vidite kako je biti muzička zvezda, bar na jedan dan.
Pogledajte naš nastup sa Wackena, a zatim poslušajte i naš najnoviji materijal koji smo izbacili neposredno pred odlazak na festival:
