Carnival of Flesh - Stories From a Fallen World

Pred nama je, sasvim sigurno, jedno od najzrelijih srpskih metal izdanja koje smo imali priliku da vam predstavimo u poslednjih nekoliko godina

Žanr: Black Metal
Izdavač: Samoizdanje, 2014.
Web: Carnival-of-flesh.com
Piše: Nebojša Lakić

Carnival of Flesh je simfonični black metal sastav formiran u Beogradu sada već (poprilično) davne 2002. godine. Želja je bila, kaže zvanična biografija, da se preoblikuje srpska black metal scena zvukom koji će da probije granice samog žanra. Ipak, tokom narednih godina nije mnogo šta konkretno urađeno po tom pitanju, a česte izmene u postavi su otežavale rad, te se bend, 2008. konačno i raspada. Ideja, ipak, nije u potpunosti umrla, pa je dvojac Dachaz (vokal) i Dam (klavijature) odlučio da pokuša još jednom, ovaj put da to bude kako Đavo zapoveda!

Postavu kompletiraju Jake O’Bayne (gitara, bas gitara) i Vojin Ratković (bubanj), i Carnival of Flesh danas funkcioniše pre svega kao studijski projekat, ali momci ne isključuju mogućnost da dođe i do koncertnih nastupa.

carnivalofflesh

Šest pesama snimljeno je i prezentovano na, dakle, prvom zvaničnom izdanju benda, Stories From a Fallen World. Imajući u vidu da u sastavu više nisu klinci, nego ekipa koja u potpunosti zna šta hoće, a ima i (tehničko-materijalnih) mogućnosti da to izvede, pred nama je, sasvim sigurno, jedno od najzrelijih srpskih metal izdanja koje smo imali priliku da vam predstavimo u poslednjih nekoliko godina. Zaista ništa nije prepušteno slučaju, pa tako Carnival of Flesh ima, za početak, fantastičnu vizuelnu prezentaciju – fenomenalan web sajt, isti takav omot, odnosno booklet albuma, propratni promotivni materijal… Produkciju, miks i mastering potpisuje Ivan Ilić Ćili, i čovek je obavio odličan posao, a pesme su veoma inspirativne i, iako dosledne žanru kojem pripadaju, zvuče nekako sveže, jer je ovaj pravac poprilično potisnut u drugi (šta drugi, deseti!) plan tokom poslednjih godina, i prijaju mojim ušima. Kako bilo, ovo je greh nazivati samo srpskim izdanjem, jer je kvalitetom u samom vrhu ponude evropske i svetske sympho black metal scene!

Simfonični momenat dobio je dosta prostora, pa tako klavijature rade posao na tragu nešto ranijih radova Dimmu Borgira, gitare zuje ali melodije su na prvom mestu, dok pesme generalno, iako uglavnom dosta brze, nisu od „ultra brzi blast beat“ škole. I u vokalnom segmentu, sve je ovde kako pravac nalaže – growl, scream, povremeno i clean naracije, šapat… i sve to generalno veoma razgoventno izvedeno, preciznim engleskim jezikom, kog nije teško pratiti i bez čitanja tekstova.

Na kraju, istakao bih da mi je uvek veoma drago kada neko istraje u svojoj zamisli, i kada, i nakon toliko godina, odluči da završi davno započeto. Nema sumnje da je ekipa ovo odradila pre svega za svoju dušu, ali ono što je super je što se to desilo danas, kada su očigledno sve stvari sele na svoje mesto, pa tako u ovom slučaju ne pričamo o albumu sa odličnim pesmama ali lošom, nedovršenom produkcijom, ili jadnom vizuelnom prezentacijom… Sve je ovde kako treba, i ostaje još samo da pratimo koji će izdavač prvi da ih se dočepa, jer, iako se ovo vodi kao samoizdanje, ekipa ističe da je u potrazi za izdavačkom kućom. Takođe, raduje i podatak da četvorka uveliko radi na drugom albumu, pa nam ostaje da pratimo situaciju.