Deadly Mosh - United By Pain

Pred nama je „gamechanger“, tačnije jedan od albuma koji diže uloge i postavlja standarde po mnogim pitanjima vezanim za domaću scenu

Žanr: Thrash Metal
Izdavač: EBM Records, 2014.
Web: Facebook
Piše: Igor Stanić

Gotovo je neminovno da će nakon ove recenzije neko pomisliti kako je Deadly Mosh blago favorizovan u očima autora iste. Kako bi sa tom dilemom odmah završili, hladne glave i čiste savesti potpisano lice će priznati da je to gola istina. Ako taj isti neko i posumnja u opravdanost takvog pristupa i iskaza, sve što treba da uradi je da ubaci United By Pain u CD player i potreba za nastavkom diskusije na tu temu nestaje!

Pred nama je „gamechanger“, tačnije jedan od albuma koji diže uloge i postavlja standarde po mnogim pitanjima vezanim za domaću scenu. Kada to izgovorih, ne mislim prevashodno na muzički izraz benda, jer on, između ostalog, sadrži ogromnu količinu retro elemenata i predstavlja minorno odstupanje od žanra u koji su svrstani, koliko na sam utisak da je album rađen dugo, temeljno, profesionalno, bez ikakvog propusta kako za vreme kreativnog procesa pisanja pesama, tako i kod zanatskog, tehničkog dela, tačnije snimanja, miksanja itd. itd. Produkcija je bezmalo vrhunska. Gospodin Ivan Ilić je albumu dao veliki sound na svetskom, top nivou. Sound koji toliko odgovara sviranju i idejama benda, da se može smatrati čak da je Ilić na United By Pain peti član Mosha. U takvoj postavci stvari daću sebi slobodu da pretpostavim da postoji njegov udeo i aranžiranju, čak i izboru stvari za album, što je odlika pravog producenta u punom značenju te reči.

deadlymosh2015

Svih osam pesama je iskomponovano, aranžirano i odsvirano prvorazredno, muzičari bez problema ispunjavaju visoko postavljene normative. Povrh svega, Miloš Stošić, aka Priestkiller, vokal, frontman Kragujevčana, pesme iznosi snažno, nikada ubedljivije i to na sebi svojstven i specifičan način.

Zbirno, ovo je ogroman korak u muzičkoj evoluciji benda. Ruku na srce, njihov muzički izraz, već spominjan ranije u tekstu, miljama je daleko od revolucionarnog. Nije ni preterano napredan. Ali je tako veličanstveno heavy, beskompromisan i direktan, a zamisliti sada Deadly Mosh bez te sveprisutne old school arome je bezmalo apsurdno. U formuli Mosha, koktel protiv predvidivosti sadrži kap blast beatova, tri kapi sjajno uklopljenih solaža i par snažnih, superpevljivih refrena. Sve na svom mestu, da je drugačije, ne bi valjalo.

I na kraju, stopostotno iznenađenje, šut u međunožje kritičarima benda, samoproklamovanim analitičarima i kojekakvim metal puritancima – favorit iz trećeg plana i to još u formi balade od koje prolaze žmarci uz i niz kičmu. „On The Fields Of Glory“ je perfektna, gotovo rokerska, emotivno teška, sa gitarskim solom za udžbenike (courtesy of Branislav Blagojević, aka Boža Friedman). Savršen kraj za United By Pain.

Sve ove činjenice vezane za „On The Fields Of Glory“ ujedno dovode i do definišuće karakteristike kako albuma, tako ponajviše i samog banda. A to je nepokolebljivost Deadly Mosha da stvari isteraju onako kako su oni zamislili, bez razmišljanja i bojazni ko će kako i u kom kontekstu zboriti na njihov račun. Bez obzira što dovodim u opasnost recenziju da bude okaraterisana neugodnom etiketom „ruka ruku mije“ zbog svojih prijateljskih odnosa sa bendom, reći ću da Deadly Moshu apsolutno treba dati svu moguću podršku u nastavku karijere. Imaju sve predispozicije, malo vetra u leđa bi im svakako pomoglo. Nažalost, album se dugo najavljuje, još duže (i još uvek zvanično) čeka, što već pomalo iritira i fanove, verovatno sam bend i ostale učesnike u realizaciji United By Pain. Takođe, odsustvo odgovorajućeg propratnog video materijala nikako ne pomaže u ovoj situaciji i Deadly Mosh se mora fokusirati na rešavanje tog problema kako bi album dobio kompletan promo paket koji ne samo zaslužuje, već i zahteva. Ako se ove pojedinosti efikasno reše u kratkom vremenskom roku, stvoriće se adekvatni uslovi da album ostvari neuporedivo više, a trag koji ostavi iza sebe, bude dubok i permanentan.

Ah, da, omot je možda mogao da bude za nijansu (ili dve) bolji (lični utisak), ali ću napraviti mali presedan i u skladu sa principom favorizovanja benda u ovoj recenziji, malko (ali samo malko) ću da zažmurim i dam koji procenat više na ovaj konto, da ocena koja bude reprezentovala album ne bude degradirana sa, po mojim kriterijumima, manje bitnoj stvari u odnosu na to šta sve United By Pain nudi.