- Žanr: Black Metal
- Izdavač: Adv. Promo CD / Seance Records, 2020
- Web: Facebook
- Piše: Nebojša Lakić
Zvijer, blasfemična formacija koja nakon raznih peripetija sa postavom danas funkcioniše kao dvojac na relaciji Banja Luka – Pul (Engleska), objaviće 4. decembra novi album posredstvom australijskog underground izdavača Sceance Records. Materijal je već u našim rukama, pa ćemo u narednim redovima da prozborimo koju na tu temu.
Navia stiže tri godine nakon debija Vječnost truleži. Taj album svojevremeno ocenih sa visokih 82/100, i bilo je to sasvim zasluženo, jer je ekipa izbacila jedan od kvalitetnijih BM uradaka na domaćoj i regionalnoj sceni te godine. Ovaj put, knjiga je spala na dva slova, pa su sav posao obavili Knjaz (vokali) i Insanus (sve ostalo). Ovaj potonji je nesumnjivo veoma talentovan momak, dokazan kroz rad sa hrvatskim bendovima Gorthaur’s Wrath, Castrum, Black Cult… a pored sviranja svih instrumenata, odradio je miks, master i produkciju u sopstvenom Dungeon studiju. Knjaza već znamo iz beskonačno banjalučkih projekata, pa nećemo ponavljati tu priču ovaj put. Kako bilo, pred nama je surov, hladan, depresivan i direktan black metal album na kojem i te kako ima šta da se čuje.
Naviju otvara nihilistički intro “Prolog u nestanak” nakon kojeg nas do kraja izdanja očekuje kanonada rifova, blast beatova, zujećih gitara i opskurnih zvukova. Donekle odskače obrada numere “Cveta trešnja” iz Sabirnog centra… Ova pesma, baš kao i pomenuti film, dovoljno je crna i sumorna sama za sebe, ali istovremeno je i više nego odgovarajuća za obraditi na način na koji je to Zvijer uradio, s tim što ju je možda trebalo staviti kao bonus i izdvojiti od ostatka materijala. Zanimljiv pristup materiji u svakom slučaju, i dosta efektna realizacija.
Autorske numere obiluju pre svega perfektnom svirkom na svim instrumentima i rifologijom koja besprekorno sumira kompletnu black metal školu od ranih godina do danas – poprilično zanimljiv sudar primitivnog i kompleksno/modernog. Pored klasičnog black metal pristupa i očekivanih brzina, uleti tu i thrash rifologija s vremena na vreme, kao i pokoji sporiji momenat – sve je uklopljeno kako treba i teče prirodnim tokom kako album odmiče.
Autorske numere obiluju perfektnom svirkom i rifologijom koja besprekorno sumira kompletnu black metal školu od ranih godina do danas
Nažalost, iako poprilično impresivan u skoro svim segmentima, album stiže i sa jednim konkretnim nedostatkom, a to je produkcija vokala. Zaista ne znam na kakvoj opremi je ovo snimljeno (taj je deo obavljen u Banjaluci), ali većinom zvuči kao da je zabeleženo preko mikrofona najjeftinije web camere ili skajpa. Dodatni efekti nisu pomogli, pa je rezultat poprilično slab miks koji je debelo oštetio konačnu zvučnu sliku. Šteta, jer sve što se čuje ispod vokala (ili kada ih nema) ubedljivo je i za svaku pohvalu, dok skoro da nije moguće razumeti ni jednu reč iako su tekstovi na srpskom jeziku. Sa druge strane, ovde se ne radi o heavy/power metalu već o najcrnjem od svih metal žanrova, i fanovi istog sasvim sigurno su navikli na svakakve ekstreme i produkcijske ludorije, tako da ne sumnjam da će biti dosta onih koji ovde neće naći nikakvu zamerku. Lično, stava sam da je sve to moglo dosta bolje jer ozbiljnost celog projekta govori u tom pravcu, ali istovremeno uvažavam činjenicu da je album ipak snimljen u otežanim okolnostima u doba karantina, pa još na pomenutoj relaciji BL/Poole.
U svakom slučaju, Zvijer je entitet od kojeg svašta može da se očekuje, i to su dokazali i ovim albumom. Iako je postava svedena skoro na minimum, rezultat je album koji, saberi-oduzmi, mirna srca mogu da preporučim svim fanovima žanra. Knjaz i Insanus pokazali su da im realno niko više nije potreban za realizaciju odličnog izdanja. Nadam se da će tehnički detalji koje pomenuh iznad biti otklonjeni već na narednom izdanju, a do tada, proverite ispod kako sve to zvuči.
Zvijer – Navia (Zadah Jalovog Svijeta) spisak pesama:
1. Prolog u nestanak
2. Svi putevi ka smrti vode MMXX
3. Moje Prokletije
4. Na kraju…
5. Praznina
6. Cveta trešnja
7. Ubistvo ega
8. Epilog… Nestanak!
