Zašto ovo ne bi mogla biti rock muzika „urbanog“ Beograda?
- Žanr: Sleaze Glam Rock
- Izdavač: Miner, 2012.
- Web: Facebook
- Piše: Sava Karadžić
Slušajući ovo izdanje, zapitao sam se: zašto ovo ne bi mogla biti rock muzika „urbanog“ Beograda? Ovo, a ne tamo nekakav britpop/indie koji i dalje obitava u glavama i mislima mnogih domaćih kulurnih radnika, umom zarobljenih u devedesetim godinama prošlog veka, koji imaju tu (ne)sreću da i dalje žare i pale po domaćim medijima, lišeni bilo kakve veze sa današnjom muzičkom scenom.
Mlada beogradska grupa Filthy CatHouse započela je sa radom 2008. godine, čvrsto rešena da malo prodrma ustajalu srpsku alternativnu scenu. Beogradskim klubovima su ponudili energični, beskompromisni rokenrol, pre svega u znaku nekadašnje glamurozne losanđeleske glam scene iz kasne druge polovine prošlog veka, ali nikako u nekom arhaičnom obliku, već dobrano zašećerenom i nekim modernijim uticajima, što se može uočiti i iz spiska bendova koji su uticali na zvuk grupe: Motley Crue, Guns n’ Roses, Backyard Babies, L.A. Guns, Stone Sour, Faster Pussycat, Velvet Revolver, Led Zeppelin, Alice in Chains, The Rolling Stones, The Ramones…
Ono što bih ja pridodao spisku svakako jesu švedski glam hard rok majstori Hardcore Superstar, na čiji zvuk mi album Senke iz ugla najviše i vuče.
Što se tiče samog izdanja, koje je objavljeno za veoma agilnu mladu izdavačku kuću Miner Recordings, a promociju doživelo pre nekih mesec dana, na njemu se nalazi 11 pesama koje variraju od fenomenalnih (himnična „Zato verujem“, energetska bomba „Ti možeš, ti znaš“, pankerska „Ne, neću prestati“), preko odličnih („Ustani“, „Pali bejbe!“) do veoma dobrih (ostatak albuma) i samo jedne osrednje („Kad tišina zvuči glasno“), koja je, avaj, jedina baladna numera na izdanju.
Muziciranje je na najvišem nivou, produkcija „ubija“ koliko je dobra i jedina moguća zamerka koju mogu da nađem jeste Dušan Sleazy Perović, pevač grupe. Ono što mogu da čujem jeste „vokalni solista“ koji nema posebnih glasovnih mogućnosti, što nije prevelika zamerka s obzirom na žanr koji je u pitanju, ali kada se tome doda dosta isforsirano izvođenje, potpomognuto prevelikim brojem upadica iliti dodataka koji oduzimaju deo čarolije numerama i koje zvuče prirodno kada ih pevaju David Coverdale ili David Lee Roth ali ne i na albumu Senke iz ugla, onda dobijamo greškicu koja može ali i ne mora da pokvari uživanje u preslušavanju samog izdanja. Ono što definitivno spašava stvar jesu pomoćni vokali i horsko pevanje u većini refrena, koji zvuče moćno i skoro hardkorovski.
Na kraju, radi se o odličnom albumu koji je za svaku pohvalu i koji bi mogao biti pokazatelj „kako se to radi“ domaćim rock grupama sličnih muzičkih stremljenja.
Spisak pesama:
1 – Ustani
2 – Ti možeš, ti znaš
3 – Ona je…
4 – Joker
5 – Vrisak
6 – Zato verujem
7 – Kad tišina zvuči glasno
8 – No. 8
9 – Ne! Neću prestati
10 – Pali bejbe!
11 – Izmeni svoju svest
