Númenor već radi na sledećem albumu i mogu reći da mu se ja unapred radujem, pošto je ono što je pokazano na Colossal Darkness stvarno vrhunski i znalački odrađeno
- Žanr: Epic / Sympho / Black Metal
- Izdavač: Stygian Crypt Productions, 2013.
- Web: Facebook
- Piše: Sava Karadžić
Númenor je ime velikog imaginarnog ostrva iz dela J.J.R Tolkiena, ali je takođe i naziv mladog beogradsko/smederevskog epic/sympho dark metal sastava (nastalog 2009. godine), koji predvodi Marko Miranović – Despot, osnivač i urednik Metal Sound webzinea.
Grupa je nastala iz pepela benda Esgaroth, čija su sva tri člana ušla u Númenor, ali je Miranović jedini koji je doživeo (ne u bukvalnom smislu, tj. svi su živi i zdravi! :)) da ugleda izlazak prvog dugosvirajućeg izdanja na svetlo dana/tamu noći.
Umesto kompanjona iz Esgarotha, Marku (kao pevaču) se na ovom albumu pridružilo nekoliko članova Alogije (Srđan Branković – gitara, bas, bubanj i Vladimir Đedović – klavijature) u čijem je Paradox studiju Colossal Darkness i snimljen, uz dirigentsku palicu samog Srđana Brankovića, koji je producentski posao uradio veoma dobro.
Ovo je prvo izdanje Númenora koje imam priliku da slušam i mogu reći da su utisci više nego pozitivni. Na izdanju se nalazi sedam pesama (uz uvodni intro), sve u trajanju od nešto manje od trideset pet minuta, što je prilično kratko za grupe iz ovog žanra, ali zato kvalitet i prijemčljivost pesama više nego nadoknađuje taj mali minus. Kompozicije su slušljive na prvu loptu i teško je izdvojiti favorite, mada je mene prvo zgrabila razbijačka “Chronomancer“, a kasnije su joj se pridružile i skoro sve ostale. Jedina na koju imam zamerku jeste završna “The Sailor on the Seas of Fate“, koja pretenduje da bude atmosferična elegija koja zatvara celu priču, ali je u tome donekle sprečava nedostatak grandioznije uloge klavijatura, koje bi morale imati mnogo bombastičniji i puniji zvuk u ovoj numeri, kao uostalom i na ostatku albuma.
Miranović ima odličan glas, u isto vreme autoritativan i moćan (negde između Shagratha iz Dimmu Borgira i Jeff Walkera iz Carcassa), i taj i takav njegov glas jeste karika koja izdvaja Colossal Darkness i sam Númenor od mnoštva bendova sličnog epic/symphonic usmerenja i daje mu black metal patinu.
Kad već pominjemo Dimmu Borgir, njihov uticaj je više nego uočljiv u klavijaturama (na slušaocu je da odluči da li je to minus ili plus), dok se Srđan Branković potrudio da gitarske rifove uradi uglavnom u duhu prva dva albuma grupe Alogija, sa pokojim ispadom u dark i black metal vode (pogotovo u navedenoj “Chronomancer“).
Tekstovi su, kao i sam naziv grupe, inspirisani pre svega delima J.J.R Tolkiena, ali i Stevena Eriksona i Michaela Moorcocka i savršeno se uklapaju u sam zvuk i atmosferu izdanja.
Miranović je saopštio da Númenor već radi na sledećem albumu i mogu reći da mu se ja unapred radujem, pošto je ono što je pokazano na Colossal Darkness stvarno vrhunski i znalački odrađeno.
Spisak pesama:
1. Opus Draconic
2. The Eternal Champion
3. The Hour of the Dragon
4. The Alchemist
5. Chronomancer
6. Servants of Sorcery
7. While the Gods Laugh
8. The Sailor on the Seas of Fate
