Vizant - Blagovjesnik

Vizant je bez sumnje jedinstven sastav u Crnoj Gori, i jedan od originalnijih na srpskoj sceni generalno gledano

Žanr: Metal / Hardcore
Izdavač: Adv. Promo CD, 2013.
Web: Facebook
Piše: Nebojša Lakić

Ekipu iz nikšićkog sastava Vizant znamo od ranije, preko dva albuma, Vasilevs Vasileon Vasilevon Vasilevondon (2009) i Sjene živih (2011). Ovih dana vratili su se sa novim albumom Blagovjesnik, pa da vidimo o čemu se tačno radi.

„Album je posvećen junacima 72. protivterorističke brigade Sokolovi (1991 – 1999), junacima našeg vremena, za Krst časni i Slobodu zlatnu – neka ih Bog pamti i vrijeme neka im vrati“, navedeno je na omotu Blagovjesnika, pa da počnemo od tog dela. Onima koji nisu upućeni u dosadašnji rad benda, kratko pomenimo da je Vizant patriotski nastrojen metal sastav, koji u svom zvuku kombinuje elemente hardcorea, gothic dark elemenata, te crkveno pravoslavno pojanje. Svirka je čvrsta, mračna i generalno, idealna za koncerte.

Materijal je snimljen tokom decembra 2012. godine u studiju Ultrazvuk u Nikšiću, i kao što je to bio slučaj i sa prethodna dva albuma, ponovo je odabran siroviji pristup – studijsko šminkanje i peglanje svedeno je na minimum, pa je pred nama živ, direktan album, koji u dosta delova zvuči kao da je sniman na „jen, dva, tri“, jer nisu ispravljani ni sitni ispadi i nepreciznosti koje se čuju s vremena na vreme.

Crnogorci i ovoga puta šalju jasne poruke, i rekao bih, definisali su ono što žele da rade u okviru žanra kojim se bave. Podsetiće sve ovo na Bjesove, tu i tamo i na Wolf’s Hunger, Ritam Nereda ili Pro-Pain, ali ta imena pomenusmo čisto kao odrednicu šta vas to sa muzičke strane na Blagovjesniku očekuje.

Vizant peva na srpskom jeziku, i kao što rekosmo, patriotske teme i ovoga puta dominiraju („Prizrenski car“, „Ocila“, „Crna Gora“…). Razlozi za takav pristup poprilično su očigledni – srpski narod tokom poslednjih par decenija prolazi kroz veoma težak i nesrećan (politički, duhovno i moralno) period, a Saša Zejak i ekipa su svoj izduvni ventil pronašli u muzici.

Nekima će sve ovo da odgovara, i reći će da Vizant pogađa direktno u metu, te predstavlja baš ono što domaćoj muzičkoj sceni u ovom svenacionalnom raspadu, nejedinstvu i moralnoj propasti treba. Drugi će ih smatrati ekstremistima, desničarima i fašistima, što su etikete koje se na ovim prostorima olako pripisuju svakome ko javno iskaže imalo iskrenog patriotskog osećanja. No sve to je naša svakodnevnica, i verujem da smo već naučili da živimo sa tim, a pravo svakog pojedinca je da se opredeli vođen sopstvenim osećanjima i vrednostima.

Jedno je, međutim, sigurno – Vizant je bez sumnje jedinstven sastav u Crnoj Gori, i jedan od originalnijih na srpskoj sceni generalno gledano. Na vama je da procenite da li vam cela priča odgovara ili ne.