- Autor: Penta Gram
- Izdavač: Metaphysica
- Godina: 2009.
- Tip dela: Beletristika / popularna literatura
- Jezik: Srpski
- Piše: Nebojša Lakić
Beogradska Metaphysica je tokom protekle godine objavila srpsku verziju svetskog bestselera „prodatog u 3.000.000 primeraka“, Ispovest palog anđela. Kao autor, pod pseudonimom je naveden Penta Gram, dok je sama knjiga, usuđujem se odmah na početku ove recenzije da kažem – jedno od najubedljivijih i najintrigantnijih teoloških dela današnjice.
Ispovest palog anđela je upravo to – pisanija u prvom licu, i to ne baš bilo čijem, nego njegovom, Luciferovom. Originalan pristup tematici nastanka čovečanstva, od njegovog razvoja kroz vekove, osvrta na biblijske teme (nastanak i razvoj hrišćanstva), pa sve do danas, zaista ostavlja bez daha, i ne može a da vas ne natera da se zamislite nad svakom pročitanom rečenicom.
Suočeni sa više nego evidentnim dokazima postojanja natprirodnih sila, sila dobra i zla, kroz vekove smo, kao ljudska rasa, na ovaj ili onaj način primoravani da se svrstamo u redove jednih ili drugih. Koliko iskušenja nas prati prilikom te odluke, i da li smo zaista „svoji“ prilikom tog odlučivanja – na ta pitanja ova knjiga daje odgovore. Ironično, kroz napisane redove, i analizu svakog bitnijeg segmenta današnjeg društva (televizija, nasilje, ishrana, muzika, moda, ekologija, alkohol, droga…) postavlja se pitanje – šta mi u stvari uopšte možemo da uradimo sa svojim životima, i kako da ostanemo na pravednom putu pored toliko mnogo načina da se zastrani i padne u tom pokušaju?
Ova knjiga nas, ako bismo površinski zaključivali, navodi na zaključak da je svaki nas pokušaj da ostanemo čisti, bezgrešni – unapred osuđen na propast, jer smo suočeni sa daleko nadmoćnijim neprijateljem. Sa druge strane, zagrebemo li dublje ispod površine, ona je moćna kritika svega onoga što je u čovečanstvu loše – ili bolje rečeno, svega onoga što čovečanstvo JESTE. Saveti za spas čoveka na svakoj su strani, ali zaključak je uvek takav da mi sami sebi ne želimo dobro, jer i pored saznanja, odnosno činjenica sa kojima smo evo i ovom prilikom suočeni, nećemo uraditi apsolutno ništa da se stvari promene.
Ova knjiga nas, ako bismo površinski zaključivali, navodi na zaključak da je svaki nas pokušaj da ostanemo čisti, bezgrešni – unapred osuđen na propast, jer smo suočeni sa daleko nadmoćnijim neprijateljem
Knjiga će vas u istom mahu i baciti na razmišljanje, i zabaviti, ali pre svega – upozoriti. Ravnodušni nećete ostati, što je, verujem, i poenta cele priče, a ostatak je na pojedincu – nasmejati se na sve ovo i produžiti dalje, ili staviti prst na čelo i malo razmisliti.
Da se vratim na ono površno posmatranje ovog dela – lako bismo se dali prevariti da redovi ove knjige nisu ispunjeni ničim drugim nego nekakvim satanističkim blebetanjem i antihrišćanskom propagandom. Naprotiv, to joj nije svrha. Odgovori na svako pitanje su tu, spas je takođe tu, a gde ćemo zavrsiti, ipak ostaje na nama samima.
„Možeš li ti slediti primer onih koje nisam uspeo da zavedem? Mogao bi ako bi hteo. Ali nećeš. To mi govore pobede koje još uvek odnosim na raznim područjima tvog života. I to je ono što mi predstavlja posebno zadovoljstvo. To što znaš, a ne možeš pobeći.“
