Elio Rigonat - Egregor II

Egregor II jednostavno ne zvuči kao koherentna celina, već kao skup ideja koje se u finalnom proizvodu nisu razvile do vrhunca svojih mogućnosti

Žanr: Melodeath / Progressive / Avant-garde Metal
Izdavač: LOM, 2017.
Web: Facebook
Piše: Sava Karadžić

Odmah na početku da kažem: kao neko ko je recenzirao prvi solo (u svakom smislu) album Elio Rigonata, mogu reći samo da sam dosta neprijatno iznenađen (u najmanju ruku). Maltene sve ono što je prvenac činilo tako dobrim, ovde je isparilo, i to u razmaku od godinu dana! Pravi slučaj za Dosijee X…

Maltene sve ono što je prvenac činilo tako dobrim, ovde je isparilo

Za razliku od prvenca, na kome se Elio uglavnom napajao uticajima bendova tipa Carcass i uopšteno melodic death/thrash metalom, ovog puta kao glavni uticaj (po mom mišljenju) pojavljuje se Devin Townsend, čime se dobija kompletno drugačija audio slika, pogotovo ako ste upoznati sa raznolikošću palete izdanja rečenog kanadskog umetnika.

Naravno, ovo ne mora obavezno zvučati/biti loše, ali da bi uspelo, mora biti odrađeno kako valja, što retko kome polazi za rukom osim samom Devinu, koji je ionako jedinstvena pojava na rock/metal sceni.

Egregor II jednostavno ne zvuči kao koherentna celina, već kao skup ideja koje se u finalnom proizvodu nisu razvile do vrhunca svojih mogućnosti. Tako imamo totalno nepotrebni/nerazumljivi „alternative rock“ instrumental „夜明けまで [Until the Dawn]“, zatim neshvatljive/neslušljive „The Dance“ i „IMMER ☆WEIß“, kao i dobre, ali umetnički nedovršene/nedovoljno razrađene „Toy House“ i „Set Into Motion“. Uz to dolazi i pokušaj Elio Rigonata da pored ubistvenog glasa ala Jeff Walker, po prvi put uključi i neartikulisano vrištanje/šištanje i emo „pevanje“ koje mi je stvarno išlo na živce.

Da sve ne bude obojeno bedakom, pobrinule su se dve odlične pesme koje, avaj, najviše i vuku na zvuk prvenca i tamo su se komotno mogle i ušuškati. Radi se o „Warlock’s Brew“ i „God Thread“, koje spašavaju Egregor II i svojim „pravo u lice“ pristupom i savršenom razmerom melodije i agresije čine da album ne potone u bezizlazni melting pot svega i svačega.

Na kraju bih dobronamerno preporučio Eliju da se ostavi bespotrebnih eksperimenata i nastavi da radi ono što je tako maestralno započeo na Egregoru I.