Ovo izdanje pretenduje da bude etalon prema kome će se meriti sva doom metal ostvarenja koja se budu pojavljivala na domaćoj sceni u budućnosti
- Žanr: Doom Metal
- Izdavač: Adv. Promo / Miner Records, 2017.
- Web: Facebook
- Piše: Igor Stanić
Kao i obično, kada god imam priliku da recenziram nešto bitno i uslovno rečeno, ekskluzivno, to ujedno tretiram i kao potencijalnu mogućnost da iritiram upravni odbor SMP-a, laganim otezanjem i sporom realizacijom teksta. Pošto vidim da je isto telo postalo rezistentno na moju rabotu, ne preostaje mi ništa drugo nego da uredno predam na uvid tekst o potencijalnom dokazu moje prvobitne teze da 2017. godina ima predispozicije da bude jedna od najuspešnijih godina u istoriji domaćeg metala! Prvo, da budemo jasni, za razliku od nekih prethodnih godina, gde pojava ovako kvalitetnih izdanja nije imala kontinuitet, leto gospodnje 2017., ima ritam kakav smo samo priželjkivali, mada iskreno, ne i očekivali. Gde se tu uklapa povratnički album doomera The Bloody Earth? Prosto. U vrh.
Inevitable je album svetske klase, po svim parametrima. Ovo je doom metal par excellence, muzički i produkcijski gotovo savršen za ono što treba da bude. Na našoj sceni gotovo bez premca u žanru. Ovde bi komotno tekst mogao da se završi, jer iskreno, ne vidim razloga da se polemiše oko stvari koja je jasna sama po sebi, ali pošto bendu, portalu i čitaocima dugujem više redova teksta, nešto dublja analiza je dakle neminovna. Tehnikalije su perfektne, tj, miks celog albuma je sjajno realizovan u smislu da je postignut pravi balans snage, težine i atmosfere. Kompletan zvuk albuma odaje utisak da se radilo temeljno, bez pritiska i žurbe, sa puno radnog elana. Da li je to tako, ja ne znam, a u krajnjem slučaju, nije ni bitno. Ono što se boduje i što je relevantno je na potrebnom nivou.
Inevitable je album svetske klase, po svim parametrima
Sa druge strane, svih šest pesama su majstorski aranžirane. Ideje pretočene u delo na pravi način rezultiraju jednim, kako ja to volim da kažem, izuzetno kompaktnim materijalom. Materijalom koji se (ponavljam se opet), sluša bez problema u komadu i koji pored kolosalne dužine pesama, slušaocu ne pravi problem, već ga drži vezanog i hipnotisanog od prvog do poslenjeg takta. Naravno, uz ogradu da pre svega morate da budete fan ovakvog metala ili širih pogleda na muziku generalno. Atmosfera Inevitable albuma jednostavno nije za svakoga, niti smatram da to treba da bude. Ovo izdanje pretenduje da bude etalon prema kome će se meriti sva doom metal ostvarenja koja se budu pojavljivala na domaćoj sceni u budućnosti. I ne samo doom. To je fakat.
Naravno, za kraj, u moru opštih ocena koje sam izneo, jer smatram da je ovakav pristup recenziji dotičnog albuma pravi, pliva jedna konkretna zamerka. Da li velika ili mala, to ostaje da se vidi, ali zamerka koja ne bode uši, već oči. Nesrazmerno kvalitetu muzičkog dela, vizuleni faktor, kako mi to na SMP-u volimo da kažemo, je blago negativno iznenađenje. Ne zato što je on sada spektakularno loš, već zato što je osrednji kvalitet pre svega front covera, sprečio recenzenta da dodeli možda i najveću ocenu od kako se bavi ovim poslom. A to je nešto što ipak kvari kompletan ugođaj. Naravno, ocena za učinak u ovom delu će biti veća nego što bih trebao da dam, i sve to u skladu sa politikom tolerantnosti na greške, ako je album viskog kvaliteta po mojoj proceni. No, kako god da posmatramo ovaj album, neminovno je zaključiti da je reč o izuzetnom izdanju. Inevitable je zaista jedno upravo takvo, koje će, ako sve bude kako treba, ostaviti traga u istoriji srpske metal scene. Dubok naklon ekipi koja ga je radila.
The Bloody Earth – Inevitable spisak pesama:
1. Thee, Who Wakes Me Unknown
2. Promethean Punishment
3. I Dwell Alone
4. Thou Devour The Sea
5. When Faith Is Kneeling
6. I Am Doom
