Neman - The Path of Thorns

Neman je uradio pravu stvar i postavio čvrst temelj za nastavak karijere. Za demo, ako ga ekipa tako tretira, više nego odlično.

Žanr: Melodic Death Metal
Izdavač: Samoizdanje, 2017.
Web: Facebook
Piše: Igor Stanić

Iskreno, nemam običaj da pišem recenziju izdanja koje pored sebe nosi i reč „demo“ kao sastavni deo deskripcije, jer je upravo ta ista reč podsvesni okidač za potencijalno odstupanje od kriterijuma koji kod svakog od nas recenzenata postoje da bi se mišljenje o tom nekom izdanju pravilno formiralo i pretočilo u tekst. Međutim, agent SMP-a ovaj put pravi izuzetak, jer se ovde radi o demo snimku benda koji nam dolazi iz Crne Gore (koliko mi se čini, umemo svi često da frkćemo kako sa tog podnevlja nemamo previše materijala), a još moram priznati da je The Path of Thorns, prvorođenče grupe Neman, izvedeno vrlo dobro, pa bi zaobilaženje ovog demosa, koji će da dobije tretman kao EP izdanje, bila nepravda. Potpuna.

Ne bih previše odstupao od teme, sve u svemu, generalno posmatrano, bitni činioci su na svom mestu – rifovi čvrsti i ubedljivi, pesme aranžirane dosta dobro, na prvu loptu čak ne može ni da se kaže da je ostvarenje debitantsko, a vokal jako kvalitetan, mada na momente malo napred u miksu za moj ukus, što opet ne znači da se to nekome neće i dopasti. Stvar ukusa. Dakle, sa muzičke, kompozitorske strane nema zamerki, iako su pesme daleko od oličenja originalnosti. Bitno je da su dobre.

Sa muzičke, kompozitorske strane, nema zamerki, iako su pesme daleko od oličenja originalnosti

Zvuk je malo drugačija priča. Korektan, tačnije i više od toga, ali sa osetnom dozom „kućne“ arome. Ne bi to bilo loše uopšte da nije iritirajućeg zvuka činela koji deluje mrtvo i sterilno, kao što je mahom slučaj sa velikim procentom projekata koji se rade na ovakav način, a na osnovu sempla doboša gotovo da mogu da prepoznam VST bubnjeve. Ako grešim, mada sumnjam, dugovaću ekipi jedno izvinjenje i turu pića. Ali sa druge strane, to bi sa moje strane bila i jedina prava, velika zamerka, jer kada se u jednačinu ubace svi činioci i ovde je skor pozitivan. Sve je to solidno, gitare su vrlo dobre i to zajedno čini ovaj, da kažemo EP, vrlo homogenim. Kada se posmatra kao celina, The Path of Thorns je dobar start za jedan bend.

Za kraj, tu je dobar i prikladan logo, kontrast osrednjem rešenju covera, žanrovska odrednica „melodic death metal“, koja dobro paše materijalu i utisak da je bend Neman uradio pravu stvar i postavio čvrst temelj za nastavak karijere. Za demo, ako ga ekipa tako tretira, više nego odlično. Ah, umalo da zaboravim, sjajno ime za bend.