Tri godine nakon prethodnog beogradskog koncerta, uvek popularni industrial metalci Rammstein, sa 21 šleperom opreme, vratili su se na mesto zločina! Srpski fanovi su to itekako znali da nagrade, te su u velikom broju ispoštovali koncert a i vrhunska atmosfera nije izostala.
- Piše: Darko Živković
- Foto: D. Milenković
- Copyright: SMP, 2013.
- Nastupili: RAMMSTEIN + DJ Joe Letz
- Lokacija: Kombank arena, Beograd
- Datum: 28.04.2013.
Koncert je oficijelno otvorio DJ Joe Letz, koji ih prati na turneji, a reč je o bubnjaru sastava Combichrist, koji je sa pomenutim bendom nastupio sa Rammsteinom u Beogradu pre tri godine. Oko 21 sat na scenu je (i to kakvu!) stupio Rammstein i pesmom „Ich tu die weh“ počeo koncert: fantastično osmišljena pomerajuća scenografija, pirotehnika, svetla, laseri i nezabilaozna vatra koju su osetili i ljudi sa najjeftinijim kartama – spektakl u samom smislu te reči!
Mnogo ljudi sa parter ulaznicama još uvek je ulazilo, što zbog sporije i detaljne kontrole, što zbog navike da se ulazi 10 minuta pre samog početka.
Klavijaturista na mukama
Zvuk na koncertu bio je standardno sjajan, što je uvek i za očekivati od bendova ovog tipa. Rammstein su u narednih devedeset minuta otprašili pesme koje su sasvim sigurno zadovoljile vernu publiku, poput: „Keine Lust“, „Mein Teil“, „Ohne dich“, „Wiener Blut“, „Benzin“, „Du hast“, „Asche zu Asche“, „Sehnsucht“, „Links 2-3-4“, „Ich will“, „Sonne“… Mučenje klavijaturiste Christiana Lorenza nije izostalo, pa je tako dotični goreo, gađan iz bacača plamena, simuliran je analni sex nad njim i to na platformi visine nekoliko metara. Ako bismo Rammstein gledali kroz crtani film South Park, Christian bi definitivno bio Kenny.
Nakon nekoliko bis pesama, koncert je zatvorila ultra-energična numera „Pussy“, u kojoj je Till Lindemann ponovo provozao ružičasti dickmobile (kako bih ga ja krstio) i pošteno ‘isprskao’ publiku. Na koncertu ne previše kontakta sa publikom, ali kada je dolazilo do istih, reči na srpskom jeziku nisu izostajale.
Lično, ako bih morao da uporedim prvi srpski Rammstein koncert, ovaj mi je za nijansu bio slabiji. Očekivao sam novi show koji će nas lansirati u trans (ne kažem da neke nije) kao što je slučaj bio sa koncertom od pre tri godine, ali sama svirka bila je apsolutno na mestu i zasigurno vredna novca za ulaznicu, koja svakako nije bila jeftina.
Generalni zaključak je da je 15ak hiljada prisutnih imalo više nego dovoljno razloga da ode kući sa osmehom na licu, i sa nestrpljenjem čeka da se ovaj nemačko-metalni cirkus što pre vrati u Srbiju.
