Kada me je urednik ljubazno pitao da li želim da idem na ovaj koncert našao sam se u dubiozi, i razmišljao da preskočim i ostavim nekom drugom da se pozabavi izveštajem. Naime, iako sam čuo za bend, ne mogu reći da sam neki fan istog, ne zato što mi se nisu dopali već zato što prosto nisam ni stigao da ih poslušam, barem ne kako dolikuje. No, ljubav prema odlascima na koncerte, i želja da izađem iz zone komfora su me ipak pogurali da pristanem. Tako da sam svega par dana pred koncert par puta obrnuo diskografiju benda, i ostao prilično zaintrigiran onim što sam čuo.
- Nastupili: Dopelord + Nula, Kali Juga
- Lokacija: Zappa Baza, Beograd
- Datum: 10.12.2025.
- Tekst: Nemanja Vasiljević
- Foto: Ana Paštrović
- Video: Aspherical Arts
Za one koji su kao i ja do pre par dana ne preterano upućeni u stvaralaštvo ovog benda, Dopelord dolazi iz Poljske, iako ni najmanje ne zvuče tako, barem meni. Da mi je neko pustio bend i pitao me na osnovu muzike da pogađam odakle su, mislim da bih rekao Tenesi, eventualno Teksas. Naime, Dopelord muzika bi se mogla opisati, koliko muzika uopšte može da se opiše rečima, kao vrlo interesantana mešavina stoner i doom metala, sa mnogo psihodelije, na trenutke pomalo sludge upliva, i ja bih rekao nešto južnjačkog vajba, te otuda asocijacija na gorepomenute južnjačke države SAD-a. Na sve to tekstovi se mahom bave okultizmom, satanizmom i pomalo nekim nelegalnim opojnim sredstvima i psihodelicima. Dakle idealan miks tematike za metal publiku.
Ovom prilikom moram da se izvinim članovima benda Kali Juga koji su nastupili kao prva predgrupa večeri, jer i pored najbolje volje nisam uspeo da stignem na njihov nastup. Nažalost, korporativni život i poslovne obaveze nisu baš previše metal, ali šta je tu je. Drugi bend koji je nastupio tokom ove večeri je takođe srpski bend Нула. Beogradski sludge bend koji već dosta godina figurira na sceni, što se dalo primetiti i po odličnoj reakciji publike. Sludge obično nije žanr koji bih opisao kao energičan, ali momci iz benda su zaista pružili jak i energičan nastup koji je okupljena masa dobro ispratila. Definitivno bend koji kako vreme prolazi sve više raste na sceni, i prilično zasluženo dobija više pažnje. Izdvojio bih, bez ikakve želje da zapostavim preostale članove, ali pevač me je poprilično zaintrigirao svojim vokalom i zapao za uvo kao prilično interesantna karika u ovom bendu.
Nakon kraće pauze, pred okupljenima je svoju svirku započeo glavni bend večeri. Iako ne u potpunosti pun klub kao što se dešavalo da bude, ipak za relativno andergraund koncert okupila se solidna količina ljudi, i kada je Dopelord izašao na binu prostor je bio fino popunjen. Okupljeni su, posebno oni iz prvih redova, tokom celog koncerta prilično lepo ispratili performans benda.
Već nakon prve pesme mi je postalo jasno da sam donekle potcenio ovaj bend. Daleko od toga da Dopelord zvuči nešto drastično drugačije od onoga što se može čuti na studijskim albumima, iako mi se ono što sam slušao u danima pred koncert dopalo, ceo vajb pesama dobija još jednu dimenziju kada ih bend izvodi uživo. Neki bi rekli da je to i poenta, ili barem jedna od, koncerata i sviranja uživo, ali da ne odlazimo sada u filozofske rasprave… možda je samo to bio moj utisak, jer kao što sam napomenuo, u pitanju je bend sa čijim opusom nisam detaljno upoznat, ali definitivno su pesme ostavile mnogo jači utisak na mene tokom žive svirke, nego kada sam diskografiju benda preslušavao u kućnoj varijanti. Zaista majstorski miks energije, teških, monolitnih rifova, psihodelične atmosfere, uvrnutih efekata i okultne tematike. Iako samo po sebi ništa od toga nije preterano revolucionarno u metalu, rekao bih da mešavina svega pomenutog u pravoj meri daje prilično unikatan vajb ovom bendu. Posebne pohvale bendu za uvežbanost i spremnost, imajući u vidu da su nastupili sa zamenskim gitaristom, pošto je po rečima jednog od dvojice pevača, njihov gitarista morao da preskoči turneju zbog porodičnih obaveza.
Izdvojio bih posebno „Hail Satan“ koja i pored vrlo kliše naziva za metal, zaista uspeva da odiše posebnom energijom kada se publika uključi u pevanje refrena i ne zvuči ni najmanje dosadno ili predvidivo, kao i „Doom Bastards“, kojom je bend ujedno zavorio koncert, koja iz sporog početka dobija svoj krešendo u furioznoj, gotovo blekerskoj završnici.
Ovde bih napomenuo samo da je pomenuta završnica koncerta došla previše brzo za moj ukus, i da je nekih 70 minuta svirke po mom mišljenju premalo. Posebno kada se ima u vidu utisak da je publika bila raspoložena za još, ali je bend ispoštovao najavljeno da su im preostale još samo dve pesme i vrlo brzo otišao sa bine. Imajući u vidu da je koncert počeo na vreme i poštovao satnicu (sve pohvale organizatorima na tome), mislim da je zaista bilo vremena za barem još jednu pesmu.
