FOTO Alestorm u Beogradu: Crna jedra u Hangar Luci

Nakon nekoliko gotovo rasprodatih nastupa na domaćem terenu, piratski brod sa crnim jedrima ponovo je uplovio u Beograd, ovog puta u Hangar Luku, a dobro poznati pirati obećali su veče prepuno banana, patkica i zamrznutog urina. Primamljivo, zar ne?

• Nastupili: Alestorm + Roses of Thieves, Lutharo
• Lokacija: Hangar Luka, Beograd
• Datum: 05.12.2025.
• Tekst i foto: Dejan Jevtić

Sam koncert realizovan je u nešto manjem prostoru iza Hangara, u kom su do sada održavane sve svirke. Prostor se pokazao kao solidan izbor što se kapaciteta tiče, jer je već na predgrupama bio pristojno popunjen. Takođe, nije bilo čekanja za garderobu napolju na minusu, kao ni kilometarskih redova, što je dokazalo da su u ekipi iz Hengtajma zdravorazumni ljudi (što se ne može reći i za ekipu koja je radila koncert u istom prostoru nedelju dana ranije). Zbog malog kašnjenja u Hangar dolazimo na sam kraj nastupa mađarskih Roses of Thieves. Bend je relativno mlad i iza sebe ima jedno izdanje. Guraju folk zvuk sa violinom i harmonikom, ali kako nismo uspeli da uhvatimo veći deo nastupa, zadržaćemo se samo na tome.

Kako sam potpuno zaboravio da bend uopšte postoji, najava kanadskih Lutharo bila je najveće iznenađenje. Pri izlasku benda na binu bilo je jasno da su Kanađani pretrpeli solidne promene u postavi, a dugogodišnju pevačicu zamenila je Kayla Dixon iz benda Witch Mountain. Balansirajući između visokih tonova i growl vokala, Kayla je popunila ozbiljne cipele i sasvim solidno iznela celu svirku. Sam njen nastup je mestimično asocirao i na Alissu White-Gluz. Pomislih kako bi bila dobra zamena u Arch Enemyu, ali se setih da ni u jednom trenutku nije nametala svoje stavove publici niti pokazivala ogromnu ljubav prema fotografima, tako da definitivno ne bi prošla Arch Enemy standarde. U svakom slučaju, Lutharo su izneli odličan nastup i podigli temperaturu u solidno popunjenom Hangaru.

Alestorm su poslednjih godina uspeli da održe nekoliko uspešnih koncerata na našim prostorima, tako da ništa nije moglo da sabotira odziv publike, pa ni činjenica da se na svega kilometar-dva od Hangara istovremeno održavala još jedna metal svirka. Presek fanova svakako nije toliko velik, tako da su oba koncerta ispraćena više nego pristojno.

Dok smo čekali izlazak zvezda večeri, na bini se skoro pola sata podizala dobro poznata patka, za koju je bilo diskutabilno da li će uopšte uspeti da stane na binu, a publika je konstantno pomagala u pumpanju iste. Nedugo zatim, uz zvuke dobro poznatog hita „Keelhauled“, na binu istupaju zvezde večeri. Usledile su „Killed to Death by Piracy“ i „The Sunk’n Norwegian“, kojom se bend skoro potpuno oprostio od sviranja starijih stvari. Ovog puta sa sobom nisu vodili Patty Gurdy – trenutno je na nekoj drugoj turneji i kvari neki drugi bend.

Bend je nastavio u novijem ruhu, pa su tako izvedene „Uzbekistan“, „Mexico“, „Frozen Piss 2“ i ubedljivo najlegendarnija stvar, „Banana“. E sad, odnos sa Alestormom je kao odnos sa toksičnim bivšim partnerom: volite ga zbog određenih stvari i momenata, ali vam se uopšte ne sviđa u šta su se pretvorili. Potpuno mi je nejasno kako i zašto bi neko napravio poslednje dve gore pomenute pesme. Posebno kada ih zapravo poslušate i shvatite da su nazivi neuporedivo bolji od same sadržine. Neko će reći da je bend oduvek imao satirične momente, i ne bi pogrešio, ali ironija jedne „Scraping the Barrel“, recimo, ne može da se poredi sa nivoom do kog je bend uspeo da se sroza. Nešto što je nekada bila ironija i zajebancija sada je realnost, jer doslovno grebu po dnu bureta za bilo kakvim novim idejama.

Da ne bude sve potpuno crno, singl sa novog albuma, „The Storm“, prihvaćen je jako lepo i pesma je generalno zvučala odlično uživo, a i sam bend je bio skroz uigran i zvučao respektabilno. Vrhunac koncerta, barem za fanove koji su znali pesmu, bila je „Nancy the Tavern Wench“ i veslanje koje je trajalo tokom cele pesme. Takođe su odsvirali i istoimenu pesmu benda, „Alestorm“, čije je snimanje spota bilo u Festu pre par godina. Sećam se deljenja limenke toplog Zaječarca sa Chrisom i njegovog trabunjanja o patuljcima i magarcima. U tom momentu sam mislio da je lik samo potpuno prs’o, ali se ispostavilo da je pokušavao da mi objasni radnju drugog spota koji su snimali tih dana. Interesantno je što dobar deo publike uopšte nije ispratio pesmu „Magnetic North“, koja je od izlaska albuma redovno svirana. Vrhunac koncerta je, očekivano, bila obrada „Hangover“, na kojoj je nastao opšti haos. Nakon još par piss-pesama stvorenih za čekanje u redu za toalet, dolazimo i do bisa i hita „Drink“, na kom se masa ponovo značajno aktivirala.

Trend koji je poslednjih godina aktuelan, i realno nije vezan samo za Alestorm, već i za mnoge druge bendove koji prave sprdnju od sopstvenog žanra, eventualno će proći pre ili kasnije. Privlačenje mase koja određenu muziku uopšte ni ne sluša jeste divna stvar, ali problem nastaje kada to počne da se odražava na samu muziku benda. Verujem da je dobar deo prisutnih iskreno uživao u koncertu, što je na kraju dana i najbitnija stvar.