Drugi po redu Hellhammer festival održan je 29. i 30. avgusta u Srbobranu. Jedna jednostavna rečenica za početak, no toliko značenja iza iste, ali krenimo redom…
- Nastupili: Desaster, Deströyer 666, Sear Bliss, Schizophrenia, Fleshless, Hypnos, Kolac, Nadimač, Ludilo, Hidden Intent, VxPxOxAxAxWxAxMxC…
- Lokacija: Hipodrom, Srbobran
- Datum: 29.-30.08.2025.
- Tekst: Slobodan Trifunović, Dejan Jevtić
- Foto: Igor Dešić, Dejan Jevtić
- Video: Igor Dešić
- Copyright: SMP, 2025.
Prvi Hellhammer održan je u Pančevu davne 2003. godine, a stariji se sećaju nemilih dešavanja tokom celog festa – otkazivanja svih headlinera i uopšte neslavnog završetka te priče. Tim pre je reaktiviranje ove organizacije pod poznatim logotipom posle više od dve decenije dočekano s blagim podozrevanjem, ali ekipa je više nego očigledno spremna da okaje grehe iz prošlosti i ispravi klinačke greške, te je posle nekoliko dobro organizovanih koncerata raznih metal bendova došao na red i na glavno jelo. Celokupna atmosfera oko samog festivala je i dalje bila pod velom iščekivanja da se vidi kako će ovaj put biti, čak je po internet forumima bilo pokušaja iznošenja netačnih informacija, ali samo je jedan pravi način da naša ekipa sazna istinu te je bio red da se taj vikend zaputimo severno put Srbobrana i donesemo informacije iz prve ruke.
Sada bih pre same priče o bendovima izneo pozitivne i negative strane oko celokupne organizacije festivala.
Plusevi i minusi
Prvo i najpozitivnije u celoj priči je naravno da je sam festival održan uprkos lošim glasinama i samom otkazivanju nekoliko bendova tik pre dešavanja.
Lokacija: odlično odabrano, relativno blizu većih gradova a opet fino izolovana da se ne smeta meštanima koji sasvim sigurno nisu u ekstremnim metal vodama.
Dostupno lako, dosta prostora za sve, parking lako naći i ima ga za sve. Festival je čak organizovao i besplatne autobuske linije do Novog Sada sa više termina polazaka. Sam festivalski prostor na otvorenom dobro organizovan, sa mestima za sedenje za umorne i adekvatnim prostorom ispred bine.
Treba napomenuti da je i sama infrastruktura u vidu čistih i dostupnih Toitoija i mesta za odlaganje smeća bila rešena adekvatno što je takođe za svaku pohvalu.
Ozvučenje i zvuk iznenađujuće dobri. Zvuk dovoljno glasan da rifovi baš udaraju kako treba a opet ne preglasnan da bole uši. Čule su se čak i insajderske informacije od bendova da su prijatno iznenađeni tretmanom na ovom polju. Nije bilo benda da je istretiran nekakvom neslušljivom bukom, nevezano za veličinu i status istog.
Bina dovoljne veličine, čak sa dva manja video bima sa strane. Isto očigledno uložen napor i profesionalni rad.
Hrana i piće po pristojnim cenama, nije bilo dranja kože s leđa kako to zna da bude na sličnim dešavanjima. Možda nije bio ogroman izbor svega ali to što je bilo, više nego korektno. Takođe je bilo i dostupnog mercha bendova i ponude naših UG prijatelja sa više nego pristojnim cenama tako da smo se svi opskrbili nekim lepim muzičkim draguljima ili odevnim kombinacijama za kolekciju.
Satnica se poštovala sa nekih 10-15 min kašnjenja maksimalno u nekim momentima, što je više nego prihvatljivo posebno kad se setimo prvog Hellhammer Festa.
Sama atmosfera je bila apsolutno prijateljska i domaćinska, pojavilo se dosta ljudi kojih odavno nije bilo tako da je u vazduhu vladao osećaj specifičan za ovakve skupove koji odavno nije omirisan u Srbiji, što može samo da raduje.
Najveća negativna strana događaja su otkazivanja. Sama otkazivanja nisu problem, dešava se to svuda ali trebalo se malo povesti računa o tome na zvaničnim glasilima i obaveštavati ljude blagovremeno o promenama satnice i programa. Recimo jedno od najjačih imena, francuski bend Mercyless je otkazao nastup o čemu se saznalo pri dolasku drugog dana na festival a znam ljude kojima su oni bili najzanimljivija tačka programa.
Sama poseta je ruku na srce ipak bila ispod očekivanja. Da li su ljudi podozrevali, daleko im da se cimaju ili nešto treće, tek po nekim optimističnim merenjima nije bilo više od 500 ljudi po večeri što je svakako porazno i nadam se da nije nanelo znatniji finansijski udarac organizatorima jer je ipak to najbitnije u celoj priči.
Ruku na srce, fizički nismo mogli ispratiti sve bendove ali evo šta je nama bilo zanimljivo za istaći za oba dana.
Hellhammer Fest – Prvi dan
Prvi dan je znatnije zahuktavanje najavio Nadimač sa svojim furioznim thrashcore zvukom i raspoloženim bosonogim Danilom na vokalu a sličnu priču su doneli šaljivi povratnici iz Bosne Ludilo kojih se neki čak sećaju iz Hard Metal dana. Još jedan primer za priču o satnici, ova dva benda su zamenila mesta bez ikakvih obaveštenja.
Nova lica na globalnoj sceni, Belgijanci Schizophrenia su pokazali na delu zašto sviraju svuda i odlično da smo uspeli da ih vidimo u ovom momentu karijere. Mlada skupina ali jasno death thrash profilisana sa korenima u svim pravim bendovima – čak su dozvolili publici da bira da li želi da čuje Slayer ili Morbid Angel obradu te su dodatno podgrejali atmosferu sa „Maze of Torment“. Pravi uvod za glavno jelo i ipak centralnu tačku dana. Destroyer 666 premijerno javljanje u Srbiji i bend je doslovno razneo sve prisutne svojim elitnim black thrash zvukom i pokazao zašto je ime broj 1 Australije za ovaj stil decenijama. Koža, nitne, lanci i devičanski čisti metal rifovi sa očigledno raspoloženim bendom, čak je gospodin KK Warslut poslao preko obezbeđenja flašu viskija za gladne vukove u prvim redovima. Šta reći, Metal sa gigantskim M. Ocena nastupa 666/10.
Posle njih Hidden Intent ostao da pokupi šta je bilo od preživelih no vidno se osuo broj prisutnih za njihov nastup, a zatim i Šurić i mladih Mad Mane te se lagano prebacujemo na drugi dan festivala.
Hellhammer Fest – Drugi dan
Ni najava lošeg vremena i povremenih pljuskova nije uspela da rastera okupljenu masu na hipodromu u Srbobranu. Drugi dan, iako malo slabije propraćen od prvog, obećavao je podjednako dobar provod i druženje. Kiša i vetar su se u nekom momentu smirili, a prvi nastup koji smo uspeli da ispratimo je nastup grindcore dvojca iz Austrije pod nazivom VxPxOxAxAxWxAxMxC. Sam bend je izazvao poprilično pomešane reakcije medju prisutnima, ali su ipak svima izmamili znatiželjne poglede zbog krvavih mesarskih kecelja koje su nosili. Stvarno ne bih ni najgorem neprijatelju želeo da noću naleti na pevača u šumama Srbobrana.
Nastup ovog krajnje čudnovatog benda je definitivno obeležio i najmlađi fan u publici, mameći osmehe svih prosutnih. Kako je pevač u jednom momentu u šutki spazio i dete od nekoliko godina, pozvao ga je na binu zajedno sa mamom i predao mu vokalne dužnosti, a zbog nastupa koji je usledio trebao bi ozbiljno da razmisli o menjanju karijere.
Kako mnogi nisu ozbiljno shvatili nastup dvojca iz Austrije, red da podignu standard svirke pripao je jednom od najstarijih bendova češke death metal scene sa više od 30 godina neprekidnog rada, bendu Fleshless. Sam zvuk benda je bio izuzetno sirov i žestok, ne davajući ni najmanji prizvuk bilo kakvog umora nakon tri decenije obitavanja na sceni. Lagano su oduvali sve prisutne i pripremili teren za dalji tok večeri.
A i posle Čeha, Česi. Ovaj put metal četvorka Hypnos iz Zlina. Bend, osnovan još 1999. godine od bivših članova Krabathora koji u određenim krugovima ima kultni status, donosi brutalan i tehnički precizan death metal. Hypnos su i pored hiatusa koji su imali pre dvadesetak godina uspeli da održe korak sa vremenom i da svakim izdanjem svoj zvuk modernizuju, a svaka pesma sa Deathbirth EP-a i starijih albuma poput The Blackcrow izazivala je šutke i opšti haos među prisutnima. I sama bina, iako skroz pristojne veličine, jedva je uspela da smesti svu produkciju koju su Česi nosili sa sobom, a bend je pored vrhunske svirke imao i vizuelno svetski nastup. Do tog momenta su lagano imali najbolji nastup uz Destroyer i Schizophreniu.
Nakon sjajnog nastupa Čeha, na red je trebalo da dođe Mercyless iz Francuske, ali iz nepoznatog razloga uopšte se nisu pojavili, a na binu je istupio švedski Puteraeon čiji je nastup trebalo da se desi tek dobrano nakon ponoći. Promovišući ovogodišnje izdanje Mountains of Madness, sastav je uspeo da uklopi i izgled bine u Lavkraftovski svet. Bina je odjednom postala okovana u led, potpuno obasjana plavom bojom, na ekranima su se pojavili pipci, a sa razglasa se začuo zov Ktulua. Puteraeon su za relativno kratko vreme seta uspeli da prenesu prisutnoj publici iskonski horor prožet švedskim old-school death metalom.
Drugo veče Hellhammera se polako bližilo završnici, a poslednji bend pred dugoočekivani Desaster je mađarska atmosferična black metal skupina Sear Bliss. Prepoznatljivi po upotrebi duvačkih instrumenata, pretežno trube i trombona, Mađari su definitivno bili među najvećim zvezdama festivala, što su potvrđivale i mnogobrojne majice benda među prisutnima. Nastup Sear Blissa je nažalost bio propraćen poprilično lošim zvukom sa bine, za šta je najverovatnije bio odgovoran tonac koji je doslovno prespavao veći deo nastupa, ali to svakako ne možemo da pripišemo nastupu benda.
Kako je došlo i samo finale festivala, bilo je upitno šta se dešava sa Desasterom pošto je bend jako puno kasnio u dolasku na festival (uspeli su da stignu tek pred nastup prethodnog benda). Sve je ipak na kraju počelo gotovo u minut, a u publici je nastao opšti haos. U jednom momentu se Zoki iz Infesta pridružio bendu i zajedno su izveli „Metalized Blood“.
Sve u svemu, nosimo pozitivna iskustva iz Srbobrana i više nego raduje celokupan stav organizacije koja je rešila da ovaj put uradi sve kako treba i polako raste. Takođe su već nagovestili da će naredna godina biti još žešća i još zategnutija. Nijedan metal festival nije krenuo sa gigantskim imenima i posetom te je tako slučaj i ovde, samo se nadamo da tužan broj posetilaca nije metak u srce za dalje i da ćemo videti još mnogo Hellhammer izdanja u nadolazećim godinama. Što se SMP-a tiče, bili smo prisutni na prvom (neki od nas čak i na bini), bili smo ove godine i nastavićemo da podržavamo festival i u budućnosti.
Kad se crta podvuče kapa dole i hvala na svemu, vidimo se 2026!
