Dorćol Platz je sinoć bio epicentar industrijskog i cyber metala kada su Fear Factory, u punoj snazi nove postave, razdrmali beogradsku publiku.
- Nastupili: Fear Factory + Nit
- Lokacija: Dorćol Platz, Beograd
- Datum: 29.07.2025.
- Tekst: Darko Živković
- Foto: Adam Drvenica
- Video: Pavel Ivanov
- Copyright: SMP, 2025.
Prošlo je tačno 10 godina od premijernog Fear Factory koncerta u Srbiji, tačnije festivalskog nastupa na Exitu, kada su pošteno zatresli Tvrđavu. U međuvremenu se u njihovom taboru svašta izdešavalo, što je rezultiralo definitivnim odlaskom frontmena i jednog od osnivača benda, Burtona C. Bella, koji se „ohladio“ od cele priče, a nešto kasnije počeo da gradi solo karijeru. Njegovo mesto, nakon dosta traženja i hajpa oko cele situacije, preuzeo je Italijan Milo Silvestro, sa kojim FF trenutno radi na narednom ostvarenju. Nije lako prihvatiti takvu zamenu, pogotovo kada je u pitanju glas benda i kada su s druge strane okoreli fanovi metalci, ali Milo je tu od 2021. i izgleda da je na našem sudu dobro prošao. Nizale su se turneje i gomila koncerata, pratio se svaki korak, svaki ton, a na kraju su ga fanovi (sa pravom) apsolutno prihvatili.
Elem, došlo je vreme da se napokon uživo proveri kako ova postava funkcioniše, jer je od originalne ostao samo legendarni gitarista Dino Cazares.
Za prostor je odabran Dorćol Platz, koji je u poslednje vreme postao poprište heavy zvuka, te su ga već testirali razni promoteri. Kao podrška nastupio je mladi beogradski bend Nit, koji čine nekadašnji članovi Ascenda. Ovde moram reći da su promoteri bili iz Rusije, te je, pored jasne prodaje karata, pomalo izostalo osnovnih informacija, poput podataka o bendu podrške, satnici itd. Nadam se da će se u budućnosti i taj, nama veoma važan deo, promeniti.
Nit su mladi, ali vrlo perspektivni momci koji su iskoristili ovu priliku i predstavili svoju viziju modernog metala, sa uplivima svega i svačega, matrice i kombinacijom scream i clean vokala. Zvuk je bio prilično bučan i teško se moglo razaznati šta se to na bini zapravo dešava, ali i pored toga, momci su odradili korektan posao i sigurno će im ovako nešto značiti za dalji razvoj. Nisam pristalica odsustva „živog“ basiste u bendu, ali neka im bude.
Bina je relativno brzo pripremljena za zvezde večeri, Platz je bio gotovo ispunjen, i sve je bilo spremno za srpski sud nove ere benda. Kako je ova turneja zapravo proslava 30 godina od izlaska Demanufacture, jedne od najznačajnijih ploča u istoriji heavy metala, epilog i set listu ste mogli da zamislite. Ceo album od A do Š, uz apsolutno bolji, jasniji i čistiji zvuk.
Bend je nastupio sa session basistom, jer je Tony Campos trenutno na turneji sa matičnim Static-X (koji je bio u Beogradu samo tri dana ranije). Ricky Bonazza dolazi iz Butcher Babies i nemamo mi sad tu neke zamerke. Milo izrasta u pravog frontmena, ali svakako je svačiji fokus bio na njegovom pevanju, koje je, naravno, bilo gotovo savršeno. FF je istinski našao nekog ko može da iznese i otpeva ceo koncert, jer svi znamo da je Burton, pogotovo poslednjih godina, bio pomalo umoran, što se odražavalo i na njegov nastup. Milo je superioran u ovoj priči, a jedva čekamo da čujemo kako će to zvučati i studijski.
Dino, kao glavna faca i jedini originalni član, i dalje bez problema isporučuje rifove koji su napisani pre toliko godina, a zvuče izrazito futuristički. No, nakon toliko godina turneja i kojekakvog života, malčice je usporen i umoran, ali vidno raspoložen. Na bubnjevima Pete Webber (Havok), koga je prosto zadovoljstvo gledati, i napokon sjajan bubnjarski performans (pre svega vizuelno) u ovom taboru, baš kako treba da bude. Atmosfera topla do pucanja, svi znojavi, čak je i sa plafonskih klima kapljalo. Kao što sam napomenuo, kompletan Demanufacture, a zatim i mini „best of“ set koji su činili vanvremenski hitovi „Shock“, „Edgecrusher“, „Linchpin“ i „Archetype“. Ovde su već svi bili na izmaku snage, ali se moralo ispoštovati.
Na kraju smo dobili i bis u vidu „What Will Become?“, kojom su debitovali na trenutnoj turneji i koju su prvi put izveli kao numeru koja zatvara koncert. Usledilo je standardno obećanje da će se vratiti, protiv čega apsolutno nemam ništa.
Nadam se da niste propustili ovo industrial/cyber metal sabijanje, a ako jeste, želim vam da (ga) što pre doživite. Long live machines of hate!
