23. februar 2003. godine. To je bio datum prvog koncerta Soulflya u Srbiji. Od tada do danas prošlo je više od 20 godina, i za to vreme imali smo priliku da vidimo Soulfly rekordnih 11 puta. Zanimljivo je da kada pogledamo prvi i poslednji koncert koji je Soulfly održao u Srbiji postoji jedna stvar koja ih povezuje. Kako je Max i sam najavio u intervjuu za naš portal, izbor pesama za ovaj koncert, za ovu turneju, jeste svojevrsan povratak izvornom zvuku, pesmama sa prva tri, četiri albuma kada su negovali tribal metal zvuk, po čemu su i postali planetarno poznati.
- Nastupili: Soulfly + Neven
- Lokacija: Dorćol Platz, Beograd
- Datum: 10.07.2025.
- Tekst: Milan Jakić
- Foto: Adam Drvenica
- Video: Resurgent
- Copyright: SMP, 2025.
Čast da otvori veče i zagreje publiku pred Soulfly ovog puta pripala je beogradskom bendu Neven, mladim snagama hardkora, bendu koji je u neke poslednje dve godine obeležio i raspalio domaću muzičku scenu tvrđeg zvuka. Bend koji uvek isporučuje energičnu hardkor svirku, sa vernim fanovima koji aktivno učestvuju u svirci i uzvraćaju bendu tonu energije izvodeći sve poznate hardkor plesove i vratolomije sa neprestanim stejdž-dajvovanjem. Kao što je sam pevač Nevena primetio, udaljenost publike od bine i postavljanje ograde ovag puta je uskratilo mogućnost stejdždajvinga ali sve ostalo je bilo na mestu. Bend nas je proveo kroz kratak presek njihovog repertoara, dovodeći publiku do vrhunca kada su odsvirali svoje sada već velike hitove “Novo telo, stari duh“, i za kraj „Ostajem pozitivan“, čime je njihov set od nekih 22 minuta svirke furiozno završen.
Sledi pauza u kojoj su dobro poznata lica Soulfly tehničara izašli da pripreme binu za zvezde večeri. Tokom pauze prostor Dorćol placa popunjen je do kraja. Publika je iskoristila priliku da nakon Neven zagrevanja dođe do daha, i polako je sve bilo spremno za Soulfly.
Kao što sam rekao u uvodu, ovaj koncert Soulfly imao je tu draž da je gotovo celokupna setlista bila sastavljena od pesama sa prvih albuma benda kao omaž tribal zvuku benda. Lično za mene to je bio dovoljan razlog da se izujem iz patika od skakanja jer me je vratilo mislima na taj prvi koncert od pre 20 godina i na opus benda koji i dan danas najradije volim da slušam.
Kako je i najavljeno koncert počinje tačno u 22 časa, bend izlazi na binu uz gromoglasno skandiranje publike, atmosfera se zagreva do tačke ključanja. Koncert je otvoren pesmom “Seek ’N’ Strike“, nakon čega se svaka sledeća pesma dodatno podiže atmosferu među masom. Nižu se pesme „Prophecy“, „No Hope = No Fear“, „Downstroy“, „Bring It“, „Fire“, da bi sve kulminiralo sa „Back to the Primitive“. Pesma „Superstition“ izvedena je kao jedina iz novijeg opusa diskografije benda. Kada je u pitanju pesma „Bleed“ koja je usledila, ostali smo uskraćeni za vokalni deo koji u pesmi pripada Fred Durstu, a koju vrlo često izvodi neko od prateće Soulfly ekipe. Kako je to ovog puta izostalo, bilo bi mnogo moćno da je neko iz publike izašao da popuni tu prazninu i dodatno poveže publiku sa bendom.
Iznošenje tradicionalnog brazilskog instrumenta „berimbao“, najavilo je da ćemo na kratko predahnuti od skakanja i uživati u pravom tribal zvuku. Uz zvuke berimbaa i tribal tonove i ritmove, u gotovo harmoničnoj simbiozi, masom je se povremeno orila i aktuelna parola sa studentskih i građanskih protesta „PUMPAJ!“. Usledile su pesme „Zumbi“ i „Tribe“, nakon čega koncert dolazi do dela koji već postaje tradicija. Bendu se na bini priključuje Hornsman Coyote (Nemanja Kojić Kojot/Eyesburn) uz srdačan i prijateljski pozdrav sa Maksom i ekipom. Kojot uzima trombom i uz lagani džem sešn sa bendom uvode nas u pesmu “Moses“. Predivno je da je ceo ovaj prijateljski performans muzičara tokom niza godina unazad rezervisan samo za domaću publiku. Max na kratko ostavlja gitaru, i samo sa mikrofonom u ruci kreće da peva „Get up, stand up“ verziju čuvene pesme Bob Marleya, u Soulfly vs. Hornsman Coyote verziji. Imali smo prilike i na prethodnim koncertima da vidimo i čujemo ovu izvedbu, ali ovaj put je bilo posebno dobro jer su oba frontmena bila u naponu snage. Lično bih voleo da su izveli i još neke pesme iz zajedničkog opusa.
Koncert polako ulazi u svoju završnu fazu, slede pesme „Boom“ i „No“, Max najavljuje premijeru nove pesme „Favela Dystopia“. A onda grand finale. Da li ima boljeg načina da se uskoči u pesmu „Jumpdafuckup“ nego iz čučnja. Max poziva publiku da se spusti u čučanj kako bi svi zajedno sinhronizovano uskočili u kolektivnu šutku. To se naravno i dešava i na urlik JUMPDAFUCKUP sa bine, u prostoru nastaje haos. U međuvremenu se Max pojavljuje u košarkaškom dresu Srbije, u dresu Nikole Jokića. U takvoj atmosferi usledila je i pesma „Eye for an Eye“, i kao i 20 i kusur godina ranije, zaokružila Soulfly priču za ovaj koncert.
Na kraju, kao neko ko je od pomenutih 11 Soulfly koncerata u Srbiji prisustvovao na devet, gde se na pojedinim koncertima poslednjih godina mogao primetiti određeni umor kod Maxa, mogu da posvedočim da je to prošlost. U prilog tome govore i prethodni Soulfly koncert u Domu omladine, ali i ovaj skorašnji u Dorćol Platzu, jer kako stvari stoje, Max je povratio snagu i nema nameru da stane. Vidimo se na sledećem Soulfly okupljanju.
