Kao što smo već mnogo puta rekli, koncertna sezona tekuće 2025. je nezapamćeno bogata, bukvalno svako može da nađe nešto za sebe a poslednjih 10 dana uglavnom suvereno pripadaju našim prijateljima MM Concerts i Serbian Hellbangers.
-
- Nastupili: Grima + Ultar, Non Est Deus
- Lokacija: Dom omladine, Beograd
- Datum: 09.05.2025.
- Tekst: Slobodan Trifunović
- Foto: Toma Paunović
- Video: TrulyStucker
- Copyright: SMP, 2025.
Nakon intimnog nastupa magične Anneke (o kojem je već naš Nemanja prozborio koju) selimo se na daleki istočni sever u srce sibirske hladnoće u režiji benda Grima. Ova ekipa nije nepoznanica našim fanovima, jer su već nastupali u Beogradu pre dve godine, a kako beleže lagano sve veće uspehe na globalnoj metal sceni – što je obeležilo i izdavanje novog albuma Nightside za metal giganta Napalm Records – došlo je vreme i za novu turneju i svraćanje opet kod nas. Lokacija celokupnog događaja za ovu priliku je bila mala sala Doma omladine, velika je bila zauzeta što je svakako šteta, jer je sinoć bio prisutan fin broj fanova te verujem da poseta ne bi bila loša i u većem prostoru, no šta je tu je. Ruku na srce, moram priznati da sam naišao na veoma malo poznatih lica u publici te se logično zaključuje da su izbegli zemljaci glavnog jela došli da podrže skup što i nije čudno, jer se zna da imaju veoma jak status u Rusiji. Bilo kako bilo, nebitno je to jer je svakako dobro da posetilaca koji će pogurati dalje koncerte i te kako ima, te je vreme da se krene s programom.
Prvi na binu stupa nemački kvartet Non Est Deus i odmah mogu da napomenem da je sreća što ekipa koja je izdejstvovala otkazivanje nastupa Batushke pre koju godinu nije imala detaljnije informacije o ovoj skupini jer bi i sinoć bilo čupavo. Bend nastupa pod belim kukuljicama, bina ukrašena ogromnim krstovima za koje je jasno da nemaju baš čisto hrišćansku namenu, a sam bend u nastup ubacuje Bibliju, svetu vodicu i ostale rekvizite koje izvrće prema svojoj doktrini. Zvuk je veoma dobar a nastup vizuelno ubedljiv, te se publika odmah ubacuje u film koji se odigrava, a što se tiče same muzike ona pruža još jedan od dokaza da je Mgła postala jedna od referenci moderne black metal scene te ove Švabe jesu još jedan od proizvoda izašlih iz šinjela slavnih Poljaka. Uz malo promena (bitnih da ne budu optuženi za 1/1 kopiju), Non Est Deus pružaju jak nastup ali muzika treba još podosta da poradi na originalnosti da dobijemo nešto što može da stoji na svoje dve noge samostalno.
Sledeći na binu obavijeni mističnim dimom stupaju Rusi Ultar i ovo je jedna jako specifična situacija jer je ova trupa u stvari manje popularan projekat blizanaca Morbiusa i Vilhelma iz Grime koji ovde tretiraju nešto drugačiji zvuk od slavnijeg imena. Iako sam video pre nastupa da se bend opisuje kao post black metal, sam zvuk a i manirizmi i posebno figura Vilhelma na vokalu me je podsetila na stari Cradle of Filth uz ponešto švedskih 90’s agresivno melodičnih začina.
Ova petorka zvuči jako silovito uz odlično namešten zvuk, još jedna sigurna predstava benda na bini koji je dobro usviran i očigledno raspoložen, te 40 minuta koji je Ultar dobio čini da njihovo prvo predstavljanje lagano proleti bez dosade. Sve u svemu, jako adekvatno odabrane predgrupe koje se dobro uklapaju s glavnim bendom što zna da bude i retkost kod ovakvih paketa.
Posle pauze od pola sata koja je bila potrebna da braća koja su već stupila u akciju kliznu u već tradicionalnu opremu, četvorka maskirana u mistično drveće stupa na binu i kreće svoju odu duhovima dalekih tajgi i šuma kojima ljudska noga retko ide. O zvuku već ne treba ni trošiti reči, celo veče nije bilo zamerke na ovaj aspekt te je tonac očigledno bio neko ko zna svoj posao i kako treba da se izbori sa skučenim prostorom male sale. Bend naravno baca akcenat na promociju još vrućeg novog album,a ali našlo se mesta tu i za prolazak kroz starije radove a publika željno percipira vožnju koja se odigrava pred njima.
Grima tretira atmosferičnu formu black metala kroz vizuru svoje postojbine te se često kroz molske melodije zna čuti zvuk bajan harmonike koja nas sve neumitno odvodi tamo gde je Grima naumila. Dosta telefona u vazduhu što ne čudi imajući u vidu specifičnost imidža koji Grima nosi ali s druge strane prisutno je i poštovanje za ono što se dešava tako da je atmosfera koja je nosila koncert bila intimna i dozvoljavala je da onaj ko želi lagano otpliva na talasima muzike tamo gde treba. Pred sam kraj koncerta Vilhelm ostavlja gitaru i produžava ruke dodacima u obliku grana i uz pomoć skiptara ukrašenom ljudskom lobanjom podiže dodatno ambijent za još koji stepen magije.
Nekih sat i deset minuta ako se ne varam i dolazi kraj nastupa, bez bisa iako ga je publika tražila što je meni sasvim dobro jer je ovakav koncert više u formi nekog osećaja koji pokupi slušaoca i nosi ga celim trajanjem, te tu nije bilo mesta za neke ljudske intervencije i veštačke dodatke.
Sve u svemu, očigledno je bilo da Grima s razlogom lagano prodire sve jače na evropsko tržište i da imaju šta da ponude, a ja ne sumnjam da ćemo ih opet videti na našim prostorima.
