(VIDEO, FOTO) Britanski HM heroji Saxon konačno u Srbiji: Sila i slava nad Zaječarom!

Zaječarska Gitarijada, iako institucija koja postoji već dekadama (ove godine se održava po 52. put), nije baš tradicionalno stecište ljubitelja najtvrđeg zvuka, ali ove godine se situacija iz korena promenila, bar prvo veče. Razlog? Legendarni Saxon, lučonoše iskonskog metala, ljudi koji su bili tu od početka i inspirisali hiljade i hiljade bendova da krenu njihovim stopama, potvrđeni su kao otvarajući bend ovogodišnjeg izdanja Gitarijade!

• Nastupio: Saxon
• Lokacija: Gitarijada, Zaječar
• Datum: 28.06.2018.
• Tekst: Slobodan Trifunović
• Foto: Maša Miljković
• Video: Milan Živić
• Copyright: SMP, 2018.

Saxon je ime za koji su fanovi godinama agitovali da se pojavi baš ovde, tako da je lepo videti da su organizatori poslušali glas naroda, a još je lepše što su oni i Psihomodo Pop rotirali satnice, jer su mnogi imali problem oko dolaska u Zaječar radnog dana, tako da se u suštini samo pozitivne ocene mogu uputiti ovoj manifestaciji. Kada se ima u vidu i činjenica da je ulaz besplatan, jednostavno se sve skockalo da se Saxon vidi u sili i slavi konačno u Srbiji (treba reći da je bend nastupao u Beogradu 1983. godine, ali to je zaista bilo davno za najveći deo onih koji čitaju ove redove). Nažalost, Gitarijada se ove godine nije održala na tradicionalnoj lokalizaciji gradskog stadiona, već na livadi izvan grada. Verujem da je najveći deo sredstava otišao na dovođenje Saxona i Billy Idola, ali ipak je ekipa uspela da se izbori s tim dobrom organizacijom infrastrukture, uprkos neočekivano lošem vremenu za ovo doba godine. Tmurno nebo je pretilo celo veče, ali ipak nije istreslo svoj gnev na okupljene, bar do kraja nastupa Saxon, a blato koje se stvorilo u toku dana je suzbijeno nasipanjem šljake u delu publike ispred stejdža…

Makedonska grupa Ki, pobednici prethodne gitarijade, tačno u 21h započinju svoj nastup i sviraju oko 40 min svoju verziju modernog electro rocka, Saxon je trebalo da započne svoj deo u 21:30h ali Ki je ipak pomerio to tako da se posle kraja njihove svirke scena ubrzano namešta za nastup britanskih vedeta. Scenu ukrašava backdrop sa motivom aktuelnog albuma Thunderbolt, nema neke prevelike pompe i šminke, jer bend nije nikad ni bio poznat po tome (osim lošeg perioda kasnih osamdesetih kad su jurili za glam trendom, ali da ne skrećem s teme previše), i ravno u 22h momci (ispravnije je možda reći dede – ali retko se viđaju starci s ovom količinom energije) zadaju prvi udarac sa naslovnicom pomenutog aktuelnog izdanja. Vaš izveštač je zauzeo poziciju tačno ispred sredine scene, zvuk jeste počeo malo muljavo, ali posle par pesama se sve brzo sredilo, tako da je sve bilo baš kako treba, dovoljno glasno za pravi metal ugođaj, a opet taman čisto da se sve razazna.

Treba reći i da je poseta bila sasvim solidna imajući u vidu sve navedene faktore kao što su radni dan, vremenske prilike i lokalizacija daleko od prestonice, što su uvek razlozi izvlačenja za mnoge, tako da je par hiljada među kojima je bilo tradicionalnih posetilaca manifestacije i slučajnih prolaznika, ali ipak daleko više metal bratije došlo da isprati ove stare kuke.

Uvod u koncert je, dakle, pripao novijim numerama kako to već i ide kad je bend na turneji povodom promocije aktuelnog izdanja tako da su spomenuta „Thunderbolt“, „Nosferatu“ i naslovnica albuma Sacrifice iz 2013. poslužile kao teren za zagrevanje, kako benda tako i publike. Odmah upada u oči da je bend svestan da nema baš preterano vremena zahvaljujući činjenici da je festivalska svirka u pitanju, tako da se pesme ređaju bez neke šuplje priče jedna za drugom.

Bend uprkos nebrojenim pređenim kilometrima zahvaljujući decenijama iskustva radi kao švajcarski sat, tako da jedino sede kose mogu da odaju njihovu biološku starost kojoj oni prkose zanavek, a legendarni pevač Biff Byford kao i uvek vodi glavnu reč svojim prepoznatljivim vokalom (koji se takođe još uvek drži dobro, iako je reč o najpotrošnijem oruđu u grupi), kratkim doskočicama za animiranje mase i njegovim čuvenim zvižducima. Navedeni detalj smo prvi put čuli u klasičnoj „Motorcycle Man“ koja je otvorila ulaz u deo koncerta sa starim hitovima i označila znatan porast temperature u hladnoj zaječarskoj noći. Dalje se ređaju Saxon standardi kao što su „Strong Arm of the Law“, „Power and the Glory“, „Never Surrender“, ispresecani povremenim podsećanjem na ono što Saxon radi danas s numerama kao što su „Secret of Flight“, „Battering Ram“, „Sons of Odin“ i naravno posvetom bratskom sastavu Motörhead sa „They played R’n’R“, koja označava Saxonovu zahvalnicu na dane kad su ove dve britanske bande izvrnule svet naglavačke zajedničkim turnejama da se nikad ne vrati nazad.

Približavanje kraja je obeležilo i vađenje najtežeg oružja iz arsenala pesama tako da je raspoloženje u publici vremenom i bivalo sve bolje. „747 (Strangers in the Night)“, „Crusader“ i kraj oficijelnog dela nastupa s „Princess of the Night“ dovodi atmosferu do usijanja, a posle vrlo kratkog dozivanja bend se vraća nazad uz „Wheels of Steel“. Ovde se mora pomenuti da je ta pozicija po set listi koja se nalazila na sceni i koja je igrom slučaja posle došla do naših očiju bila rezervisana za „Heavy Metal Thunder“ koja je potpisniku možda i omiljena Saxon numera, tako da ostaje ogroman žal za ovom proto metal himnom, ali šta da se radi.

Definitivna završnica kao i uvek pripada metal himni „Denim and Leather“ za vreme koje Doug Scarratt ima očiglednih problema sa gitarom koja je prekinula naglo da radi tako da se pesma završava ranije, što ostavlja blagu gorčinu u ustima. No, sve u svemu, kad se podvuče crta, Saxon je uspeo da u sat i 20 minuta odsvira 18 pesama: složićete se, sasvim poštena cifra!

Uprkos okolnostima koje nisu išle na ruku, organizacija je dala sve od sebe i Saxon se u svom prepoznatljivom “srce na terenu“ maniru vratio posle 35 godina na srpsko tle tako da se samo možemo nadati da ćemo ih videti opet u što skorije vreme, jer smo svedoci da protagonisti nama najdražeg žanra nestaju u poslednje vreme užasnom brzinom, pa vremena za propuštanje ovakvih šansi više nema. Što se tiče Gitarijade, ostaje nada da će i u budućnosti imati sluha za dovođenje sličnih trupa, jer se ovaj pokušaj očigledno pokazao kao vrlo uspešan.