(VIDEO, FOTO) Premijera za pamćenje: Pozitivno ludi Devin

Volim da prisustvujem koncertima na kojima izvođači prvi put posećuju našu zemlju… Lep je to osećaj za fanove, a u većini slučajeva i za same bendove, naravno, ako turnejama ne pristupaju kao tezgi. Mislim da ovo definitivno nije bila tezga – koncert je zaista bio čudnovat, prepun lepih emocija i pozitivnosti koja se mogla osetiti u vazduhu.

Ovde bih, takođe, napomenuo da nisam preterano upoznat sa opusom gospodina Devina – tu i tamo sam ispratio neki live, spot, Strapping Young Lad, ali sam zbog brojnih preporuka želeo otići na koncert. Srećom, pokajao se nisam – Devin i ekipa isporučili su nam jednu perfektnu i nadasve zanimljivu svirku.

No, pre nego što nastavim, za Devina su zagrevali Fight the Fight, simpatična mlada ekipa iz Norveške, poprilično bezveznog imena. Njihov zvuk nije nešto što bi fanovi Devina voleli da gledaju, ali je solidan broj ljudi ispratio ovu, pa, recimo, metalcore grupu. Miks više žanrova modernijeg doba sa ubedljivim vokalom i energičnim nastupom. Po mom mišljenju, možda i previše miksa, no, mladi su, tek jedan album je iza njih, imaju vremena… I takođe ne bi bilo zgoreg da se manu NewYorker imidža. 😊

Nakon njih, koji minut ranije od najavljenog, kreće intro i na binu izlazi nasmejani Devin Townsend sa ekipom. Oduševljenje u publici, koje je, ako ćemo realno, u sred festivalske sezone bilo sasvim solidno, sigurno par stotina. Vrlo dobar zvuk, a nastup otvoriše pesmom “Rejoice” (Anneke tokom koncerta, nažalost, išla s matrice). Ređale su se “Night”, te numere sa aktuelnog albuma, “Stormbending” i “Failure”. Devin u svom stilu, sviranje perfektno, pevanje takođe, grimase i glupiranje, standardno za ovu unikatnu pojavu na sceni. Ekipa koja već godinama radi s njim je zategnuta do bola, skidam kapu za svirku. Nastavili su sa “Hyperdrive”, “Where We Belong” i pesmom na koju su svi kolektivno odlepili, “Deadhead”.

Devin Townsend

Devin između numera prosipao fore, koje su za razliku od nekih, zaista smešne, te je, još jednom ponavljam, opšta pozitivnost vladala te večeri. Odsviraše još i “Ziltoid Goes Home”, te super-hitičnu “Supercrush!”, “March of the Poozers” i “Kingdom”, nakon koje je oficijelni program bio gotov. No, Devin se sprdao, rekavši da smo došli do dela gde su oni rock zvezde koje sad trebaju sići, pa da ih mi pozovemo. Na trenutak se skloniše i tada se vratio samo Devin s “akustarom” i podario nam numeru “Ih-Ah!” sa albuma Addicted. Usledila je potom i “Higher”, finalna pesma večeri. Brzo prođe oko sat i po svirke, zaista za tren. Iako su se svi iz “Projecta” povukli, Townsend je ostao na bini, igrao, bacao trzalice i rukovao se sa ljudima.

Na kraju valja još jednom pohvaliti bend, kao i organizatore, ili ko god da je zahtevao da nema pušenja u sali, to je bio pun pogodak. A što se Devina i njegovog nastupa tiče, ovako nešto nemojte propustiti ako budete u prilici da ga pogledate i poslušate negde…