Attila (Heller): U Jugoslaviji su nas svi pljuvali!

Veterani metal scene bivše Jugoslavije, legendarni speed metal sastav Heller, vratio se na scenu nakon više od 21 godinu pauze. Održan je uspešan povratnički koncert, nastup na Exitu, te još jedan nedavno u Beogradu, napisane su nove pesme, i sastav je zagrejan za snimanje novog albuma, na radost brojnih fanova širom bivše nam državne zajednice.

O svemu tome, sa akcentom na trnoviti put koji je sastav prošao svirajući to što je svirao u komunističkoj Jugoslaviji, popričali smo sa gitaristom i liderom Hellera, Attilom.

Pitanja: Bethor
Odgovori: Attila
Web: Facebook
Copyright: Srpski Metal Portal, 2015.

SMP: Heller je zvanično prvi srpski speed metal bend. Reci mi kada je nastao bend, ko su vam tada bili uzori i uopšteno, kako je sve počelo?

Attila: Prvi Heller koncert održan je 1985. godine, pa bih rekao da je tada i nastao bend. U to vreme, uzori su nam bili Metalica, Slayer, Venom… Počelo je jednostavno – ja sam pre Hellera imao bend Dimenzija Smrti i trebali su mi novi ljudi za novi bend koji sam imao nameru da napravim. Sakupio sam ekipu, i počeli smo da vežbamo.

Kada ste krenuli sa svirkama i kako je to uopšte izgledalo, obzirom da je Jugoslavija bila komunistička zemlja, i da verovatno nije bilo jednostavno svirati to što ste vi svirali?

– Nije bilo lako. Niko nije hteo da nas angažuje, jer organizatori nisu imali pojma šta je speed metal, mi smo im bili nezanimljiv bend. Tada se u Jugoslaviji još uvek svirao i slušao hard rock i pomalo klasičan heavy metal.

Peti YU HM fest, Sarajevo 1990.

Ono što je Bathory godinu dana ranije radio u Švedskoj, Kreator u Nemačkoj, to ste vi radili u Srbiji. Da li ste na tom, slobodno mogu da kažem, trnovitom putu, imali bilo kakvu podršku drugih bendova, fanzina?

– Ma, kakva podrška, svi su nas pljuvali, počevši od domaćih grupa, pa do novinara, kritičara, medija… Jedini izuzetak bio je Vlada Džet sa Radija 202, on nas je uvek podržavao.

U periodu od 1985. godine do raspada Jugoslavije, koja je republika, po tvom mišljenju, imala najjaču metal scenu? Koji su bendovi bili vredni pažnje?

– Nijedna republika nije bila vredna pažnje.

1989. godine objavljujete debi album, i to je ujedno bila i prva speed metal ploča na Balkanu. Kakve su bile reakcije na to što ste snimili?

– Nikakve, i dalje su nas mediji izbegavali, novinari su se ućutali jer su videli da imamo brojnu publiku. Ploča se pojavila samo zahvaljujući našoj, odnosno mojoj upornosti. Momci iz grupe Pergament su nas upoznali sa privatnim izdavačem Ghost House, odnosno Simom Rebićem (R.I.P.). On nam je objavio ploču.

Pretpostavljam da je i promocija ploče bila loša? Usledio je zatim veliki festival YU Metal Attack, na kojem domaćini nisu bili korektni prema vama, pa koncert u Sloveniji na kojem je Hogar (sadašnji bubnjar) izboden nožem, a i politička situacija postala je sve gora – raspad države, rat, sankcije – jednostavno, sve je krenulo nizbrdo?

– Da, promocija je bila bleda, gotovo nikakva. Svi pomenuti događaji uticali su na nas, pa se bend raspao 1993. godine.

Nakon raspada Hellera, da li si svirao u nekom drugom bendu?

– Svirao sam sam za sebe.

Heller se vraća na scenu 21 godinu nakon raspada. Na povratničkom koncertu u publici se mogla primetiti ekipa od 15 do 50 godina. Čija je bila ideja da se opet okupite, i kakvi su ti utisci sa povratničkog koncerta?

– Ideja je bila moja, pozvao sam ekipu i svi su prihvatili. Utisci su pozitivni, imamo publiku i energiju da radimo dalje.

Naš novinar sa Heller ekipom

Predstavljene su dve nove numere, „Pobuna“ i „Lobotomija“. Da li je to najava da uskoro možemo očekivati novi album?

– Tu je i treća nova pesma, „Nevesta“. Uradićemo novi album, ali ne znam kad, mnoge stvari ne zavise od nas: novac, promocija, koncerti… U suštini, bez koncerata ne možemo da radimo album, jer čemu onda sve to?