Pero Defformero: Vreme je za penziju!

Došli do kraja puta – Novosadski progressive metal / hard n’ heavy / horror folk sastav Pero Defformero prestaje sa radom! Ovu informaciju ekskluzivno za SMP je potvrdio lider i gitarista benda Saša Friš, a tim povodom, donosimo vam intervju u kojem nam je Friš objasnio razloge za ovu odluku, ali i najavio neke drugačije muzičke angažmane i planove za predstojeći period…

Kao što smo već pisali, Pero Defformero je na pragu objavljivanja novog albuma koji će i definitivno nositi naziv Jer to liči na taj način?, a na kome se nalazi devet pesama. Posle toga, uslediće turneja, snimanje nekoliko spotova i, prema Frišovim rečima, to bi bilo to što se benda tiče… do daljnjeg!

• Pitanja: Nebojša Lakić
• Odgovori: Saša Friš
• Web: Facebook
• Copyright: SMP, 2014.

SMP: Zašto kraj benda Pero Defformero?

Saša Friš: Evo nas u 2014. godini… Prva kaseta, odnosno prvi album Defformera, izašao je negde oko 1994. godine, dakle pre 20 godina… dvadeset turbulentnih i čudnih godina. Bend je u tom periodu objavio tri i po albuma, što je jako malo, ali takva nam je karijera – nenormalna, ide uzbrdo, pa nizbrdo. Rešili smo da zaključamo radnju! Možda jednog dana ponovo odsviramo neke koncerte, onako sebi za dušu, na mestima gde smo počeli, poput kluba Brvnara gde smo znali svirati i pred 30-ak ljudi… Ali zvanično, ne. Razlog je između ostalog i taj što želim da probam da radim nešto drugo u životu. Naravno, vezano za muziku, ne da prodajem kokice. <smeh> Imam novi bend koji se zove The Groundless, pokušaćemo da uradimo nešto za strano tržište. Takođe, spremamo jako dobar album sa Ritmom Nereda, sve će to da uzme jako puno vremena. Sa Pero Defformero ćemo sad da kažemo još šta imamo sa novim albumom, i ostavićemo taj vic na „standby“ negde da stoji, pa… ko zna.

Kada ste tačno odlučili da je vreme za fajront? Da li je to sveža odluka, ili se to nakupljalo tokom proteklog perioda?

– Jednostavno smo shvatili da je situacija na tržištu jako čudna… Jako loša, da budem precizniji. Za nama je došla gomila mlađih bendova koji „gađaju“ sličan fazon. Neki to dobro rade, neki čak i uspešnije od Defformera – jedan od razloga je i to, ajde da ostavimo mesta mlađim bendovima, ako imaju nešto novo i svežije da kažu, zašto da se mi, uslovno rečeno, matore prdonje tu sad guramo sa njima… Radićemo nešto drugo, nije to jedina stvar koju umemo da radimo. Sa druge strane, Defformero se bavi teškom tematikom, nezahvalno je baviti se komedijom… Znaš i sam koliko je komedija snimljeno u svetu, a koliko ih je zaista smešno… A tek kad su nastavci u pitanju, poput Golog pištoja, ili Ima li pilota u avionu… Slično je i sa nama. Znaš koliko treba da budeš lud da ti treći deo bude smešan isto koliko je bio prvi… Smatram da je novi album dovoljno dobar, ali nisam siguran da će treći put kada pričamo isti vic to da bude i dalje smešno. Možda je to malo kukavički, kao ne smemo da rizikujemo, ali što nam to treba?

Sa Defformerom smo ograničeni na tržište koje obuhvata zemlje u kojima postoji turbo folk. Bugarska, Makedonija, Srbija, Bosna, Hrvatska… Ne bih da se ograničavam, želja mi je da sviram neke veće bine u Evropi, a to jednostavno ne mogu sa Defformerom.

Koncert godine za kraj

To će, nadajmo se, biti moguće sa novim bendom koji najavljuješ…

– Upravo tako. Jer Evropu ne možemo da pokrijemo ni sa Ritmom Nereda, jednostavno, mora da se peva na engleskom jeziku da bi se bilo šta konketnije tamo uradilo. Dugo sam razmišljao šta da radim i došao sam do zaključka da vredi da probam, ništa me ne košta, ako i izgubim godinu ili dve života. Ako prođem, super, ako ne, šta sad, nema veze…

Vratimo se na Defformero, pre nego popričamo i o tom novom bendu. Šta je još ostalo da se uradi pre tog „zaključavanja radnje“?

– Plan je da odsviramo sve veće gradove u regionu, i da pokrijemo sve festivale koje mognemo. Verovatno će ponovo biti tu Exit, a voleo bih, što bi bilo jako simbolično, da nam zadnji koncert bude na Koncertu godine u Novom Sadu, na kojem Pero Defformero nikada nije svirao. Ali to planiramo za sledeću godinu, jer album će pravi zamah da dobije tek negde za pola godine, na jesen ili zimu, koliko uglavnom treba da prođe dok pesme zažive.

Novi album će uskoro u prodaju, a kao što smo bili u prilici da se uverimo preslušavajući materijal, hitova ima više nego dovoljno. Plan je da snimite spot za svaku pesmu sa albuma?

– Tako je. Imamo već četiri spota, peti video biće za pesmu „Gastarbajter“, i trebalo bi da izađe uz album. Imamo otprilike neki plan kako da izbacimo i sve ostale pesme. To dosta zavisi i od godišnjih doba, za neke spotove potrebno nam je lepo vreme, za neke proleće, ili jesen… Ali verujem da ćemo sve preostale pesme da kao video singlove izbacimo do kraja godine.

Koliko si generalno zadovoljan Defformero pričom, od prvog dana kada ste krenuli sa svirkom, do danas, kada je kraj u najavi?

– Ne bih ništa menjao! U stvari, bih – još bih ekstremnije ušao u sve to, još bih se više zezao, još više bih naglasio tu folk opciju, bilo bi to još skrnavije i gore. Ali, generalno sam jako zadovoljan. Defformero je svirao u nekim gradovima i državama u kojim većina bendova koji sviraju na jezicima sa ovih prostora, nije uspela da svira. A posebno da rasprodaju koncerte u Sofiji i slično, i to u solo varijanti, ne na festivalu da se guramo sa drugim bendovima… Svirali smo u Austriji, Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, Srbiji, Makedoniji i Bugarskoj… Imamo jaku fan bazu, ljudi kupuju karte i dolaze na koncerte, znaju tekstove, pevaju sa nama…

Da li ti je tokom svih ovih godina rada sa Defformerom pala na pamet ideja da bi se od toga možda mogle praviti neke pare? Da se, recimo ublaže gitarske distorzije, kada je tu već folk vokal i Bišketov solo uspeh, čiji video snimci na YouTubeu beleže milionske preglede…

– Ne… Čak štaviše, Defformeru je nuđena varijanta da album Undergrand objavi za City Records. Bile su tu ozbiljne pare u pitanju, zato što, ili je to neko tamo shvatio kao jako dobru zajebanciju, ili uopšte nije shvatio o čemu se radi. Uglavnom, ja sam to, naravno, glatko odbio. Kompromisa nema, a svima kojima nakon svih ovih godina još uvek eventualno nije jasno o čemu se ovde radi, po poslednji put: Pero Defformero je heavy metal bend, u kojem pevač parodira narodnu muziku! Kraj priče.

Pošteno! <smeh>

– <smeh> Da…

Da li je bilo teže snimiti novi album u sadašnjoj postavi, u odnosu na Undergrand?

– Nije, iz dva razloga. Prvo, ovoga puta tu je skoro pa duplo manje pesama. <smeh> Šalim se, nije to razlog, ovde ima i dužih i komplikovanijih pesama… Brže smo snimili ovaj album, snimali smo ga u tri faze, ali miks nam je bio problem. Bez obzira što smo sva tri puta imali identične uslove, iste mikrofone, bubanj je bio problematičan. Čudan je to instrument, valjda reaguje i na godišnje doba, na promenu temperature… Imali smo problem da snimimo bubanj da zvuči isto u svih devet pesama. Muka živa! Ovo ostalo, jako smo zadovoljni produkcijom. Prvi put smo radili sa Pikom (lider grupe Grate iz Novog Sada), čovek je radio svašta nešto, Gobline, Concrete Sun, uživo Bajagu, Massima Savića, šta sve ne, radiće i novi Ritam Nereda, čovek stvarno zna znanje. Prvi put u životu mogu da kažem da sam prezadovoljan kako zvuče gitare.

„Gotičarka“ se vremenom nametnula kao možda i najveći koncertni hit Defformera. Rekacija mnogih, gde uključujem i sebe, nakon prvog slušanja te pesme bila je da imaš osećaj da ti je to jedna od najboljih pesama u životu iako je nikad nisi čuo pre toga. Na novom albumu je i nova „Gotičarka“ – da li očekuješ sličnu reakciju ljudi, i o čemu nastavak govori?

– Apsolutno ne mora da znači da će to biti hit kao prvi deo. Meni lično je bolji drugi deo, priča ide dalje. U prvom delu, Biške se zaljubljuje u mladu gotičarku i ne zna kako da je osvoji, a ovoga puta, on se odriče folka, postaje metalac, ali tu nastaje problem jer je gotičarka u stvari, kao i većina mladih devojaka danas, fejk – sve je lažno, sve je trendi, ona u stvari uopšte nije gotičarka…

Na stolu garnitura lažnih noktiju, ta priča… <smeh>

– <smeh> Da, da!

Na albumu imate i solidan broj gostiju…

– Tako je. Tu su Dejan Lalić Lale iz Orthodox Celtsa, koji nam je pomogao u akustičnom delu na kraju pesme „Ćerka đavola“. Takođe i njegov kolega iz benda, pevač Aca Celtic, koji je gostovao u „Gastarbajteru“ i „Fejsbuk Stani“. Refrene u „Metal sviraću“ peva Boban iz Ritma Nereda. Tu je i Žare iz S.A.R.S.-a, on gostuje u novoj „Gotičarki“, Tijana Bogićević je sa Bišketom otpevala duet u pesmi „Ekstra“, a takođe je odradila i sve ostale pomoćne vokale na albumu. Klavijature na albumu odsvirao je Miodrag Jevtić Jevta iz benda Carbon Cartel.

Album će, dakle, u fizičkoj formi biti u prodaji do početka turneje?

– Radimo na tome da ga, pored Srbije gde će biti objavljen za Multimediju, objavimo i u BiH i u Hrvatskoj, preko Croatia Records. Takođe, biće nabavljiv i putem velikog broja digitalnih prodavnica, a mi ćemo ga svakako u komadu staviti na YouTube, pa kome se svidi kad presluša, može i da kupi CD.

OK, prebacimo se na novi bend. Predstavi nam The Groundless – ko, šta, kada, kako…

– Ja tu ideju nosim u sebi, da ne slažem, od kako sviram gitaru. Svima nama, muzičarima, koji sviramo nebitno odakle i iz koje zemlje, je želja da promolimo nos na svetsko tržište. A to naravno podrazumeva, izuzev Rammsteina i još par bendova, da to bude na engleskom jeziku. Ta ideja je rasla u meni tokom godina… Jedan pokušaj, odnosno eksperiment, desio se sa projektom New Now, gde je na vokalima bio Zoran Šandorov, kada smo pokušali na engleskom jeziku da radimo. Za to vreme, tokom devedesetih, zvučalo je zanimljivo i progresivno, ali ništa konkretnije nije urađeno. Ideja je počela da dobija ozbiljne dimenzije kada sam počeo da spremam pesme za novi Defformero album. Našao sam se u situaciji da je tu nekih 20 pesama, i da mi dosta toga nije odgovaralo za Defformero. Tada sam odlučio da konačno pokušam da nađem ljude sa kojima bih to mogao da realizujem. Najlakše mi je bilo da uhvatim PD bubnjara Srđu, nas dvojica smo dosta toga tokom jam sessiona na probama i sklopili. Na bas gitari je Bandi, sadašnji basista Divljih jagoda, radio je sa gomilom bendova, Nevergreenom, Tales of Dark… Plan je bio da to bude bend sa ženskim vokalom, ali nikako u Nightwish fazonu, već da to bude, da tako kažem, muški heavy metal bend tipa Ozzy Osbourne, Deftones, Nickelback, sa pevačicom koja neće pevati kao Tarja, niti kao Angela iz Arch Enemy, nego će pevati lepo. Vokal je na granici popa i RnB-a, možda je glupo poređenje sa Rijanom, ali recimo tako nešto sa vokalne strane. To bi bila neka, da tako kažem, ozbiljna verzija Pera Defformera…

Dakle, čvrstina, heavy i ženski vokal…

– Biće heavy, biće slušljivo, ali neće biti ljigavo komercijalno. Nemamo klavijature, neće biti operskih ispevavanja… Kada smo počeli tražiti pevačicu, naglasili smo velikim slovima da to neće biti Nightwish priča… Prva opcija bila je Jovana Karajanov (Tales of Dark…). Ona ima veoma prepoznatljiv stil pevanja, irish / anglosaksonski folk, i to bi bila fantastična opcija i totalni trip. Jovana je pristala da radimo, našli smo se više puta, imali par proba, međutim, ona i njen suprug dobili su poslovnu ponudu iz inostranstva, i odselili su se u Nemačku, tako da to nije bilo moguće da realizujemo.

Kako je došlo do saradnje sa Anom Maglicom, koju znamo iz rada sa Destiny Potato?

– Nakon Jovane, isprobali smo gomilu devojaka, bilo je tu mnogo talentovanih pevačica, ali jedan dan sam slučajno na internetu naleteo na obradu benda Alter Bridge, gde je izvesna Ana Maglica sa drugarom uradila akustičnu verziju jedne njihove pesme. Kliknem i istog momenta se oduševim kada sam čuo Anin glas. Nakon četiri minute pesme, ja joj u petom minutu kucam poruku, u osmom minutu mi Ana odgovara i kaže da trenutno ne radi ni sa kim i da je zainteresovana da dođe u Novi Sad da se vidimo i probamo!

Kada je došla u Novi Sad, istog momenta je krenula zabava. Svi se mnogo dobro slažemo kao ekipa, naša proba se sastoji od 50% kvalitetnog druženja kroz svirku, a drugih 50% od kvalitetnog smejanja kroz najnebuloznije anegdote i šale. Ana ima talenat da ni iz čega počne da peva neku melodiju koja u tom momentu zvuči kao melodija nekog poznatog benda, a da je pri tome ta pesma veliki svetski hit. Bandi je to dobro opisao, ona peva „skupe“, bogate melodijske linije, nemam pojma odakle to vadi, ali zvuči fantastično!

Živim od heavy metala!

Kada će prvi singl?

– Nadam se na proleće. Uradili smo par kućnih demo snimaka, za naše potrebe, a plan je da idemo takođe u Studio Road kod Pika, gde se nadamo da ćemo da uradimo ozbiljan snimak, i eventualno par video singlova, a ljudi posle neka sude… Plan je, svakako, inostranstvo. Jedan od glavnih ljudi u organizaciji slovenačkog Metal Days festivala već nas je čuo, i bukirao nas za Metal Days 2015. godine. To valjda nešto znači… <smeh>

Ritam Nereda se vraća korenima!

Dokle se stiglo sa pripremom novog albuma Ritma Nereda, i kakav zvuk možemo da očekujemo?

– Album je u završnoj fazi, Boban sređuje tekstove, pesama imamo i više nego što nam treba za album. Plan je da u martu uđemo u studio, biće to isti studio gde je i Defformero snimao, studio Road, a biće i isti producent. Meni lično, i ostatku benda, ovo je najbolji album Nereda ikad. Biće verovatno ljudi kojima se uopšte neće dopasti, zato što je prilično drugačiji. Nije mekši, žestok je, čvrste su pesme, ali je drugačiji. Najkraće što mogu da kažem je da bend zvuči prilično „engleski“. Ostrvska muzika dakle, engleski punk, engleski rock… Rekao bih da se bend na neki način vratio korenima, u period prva dva albuma, ali na način na koji se to radi u 2014. godini. Album bi trebao da bude gotov do septembra, s tim što ćemo ranije da izbacimo jedan singl na Youtube.

OK, idemo na malo drugačije teme. Ti si čovek koji je svoj život u potpunosti posvetio muzici i sviranju. Ono što je zanimljivo je da nisi nikada pravio kompromise, nisi svirao narodnjake, i uvek si u rock i metal sferama. Kako preživljavaš?

– Puno truda, puno investiranja, puno živaca… Svedoci smo da se rock klubovi zatvaraju, da je teško, sitacija nije povoljna i nenormalna je. Vlasnici klubova i od rock bendova očekuju instant uspeh i zaradu, upoređuju to sa raznoraznim pevaljkama, kako razgolićene izlaze na bine i kako se piše o njima na sve strane, to se posmatra kao uspeh, kreće se linijom manjeg otpora… Tu uspeh ne postoji, to je fikcija, karijera tih ljudi zaista ne postoji! Malo je ljudi u toj branši koji zapravo mogu da zarade nešto konkretno. Sa druge strane, vidim recimo Anu Nikolić koja svako malo ima drugog frajera, očito je da se to finansira na neki drugačiji način. Ja sviram u dva benda, evo sada i trećem, zarađujem kao jedan prosečni nemački gitarista, koji svira u jednom prosečnom rock ili metal bendu, koji svira u proseku jednom mesečno. Radim kao crnac, dešavalo mi se nebrojeno puta da iz recimo Slovenije dođem sa jednog koncerta, promenim majicu, zahvatim dve kašike supe, i idem sa drugim bendom u drugi neki grad, 300 KM od Novog Sada. I tako nekoliko dana za redom, neretko se i razbolim, ali mi nije žao. Nisam otišao u kafanu, prešao na tezgu, živim od rocka i heavy metala, nije istina da ne može, ali nažalost, to što radiš je kao tri normalna čoveka u nekoj normalnoj državi.

Šta nedostaje domaćim metal bendovima i sceni?

– Na prvom mestu, potpuni izostanak međusobnog poštovanja je najveći problem! Mizeran je postotak ljudi koji se iskreno poštuju i podržavaju, idu jedni drugima na koncerte, plate ulaz i ispoštuju bend… Nije podrška tako da se dođe i uđe na spisak, i pije njihovo pivo u backstageu. Bend se podržava tako što se plati karta, kupi neki njihov merchandise, a ne traži na poklon. Druga stvar, nedostaje profesionalni pristup. Treba ulagati u opremu ma koliko to odricanja tražilo. Ja ceo život odvajam pare za opremu, potrošio sam hiljade maraka na gitarske časopise na koje sam se pretplaćivao, Guitar Player, Guitar World, plaćao sam za video škole gitara… Ljudi ne ulažu u opremu, ne može bend da zvuči dobro na opremi od 300 maraka… OK, treba bend i da zna da svira, ako ne zna, neće mu nikakva oprema pomoći, ali moraš da imaš opremu, jer nema zvuka, nema produkcije i zdravog „vajba“ ako je skrnav zvuk.

Treća stvar je nedostatak kreativnosti, hiperprodukcija je, tu je milijardu bendova, gitarista, svi sve znaju, svi snimaju albume, ali što bi se reklo: „Niđe“ hita! Nigde poštenog rifa! Gde su „Smoke on the Water“, „Highway to Hell“ rifovi? Nema više velikih rock i metal bendova jer nema više velikih pesama… Nema velikih hitova, dajte ljudi publici neki razlog za mogućnost interakcije! Ne vredi da drndaš tri sata neku nebulozu, a publika kao u pozorištu. Možda će da zvuči neskromno, ali verujem da je rif iz „Ferarija“ verovatno jedan od 20 najboljih rock rifova u Evropi, za live izvedbu. Jednostavno je tako, to ljudi sude, ne ja, kad počnemo da sviramo tu pesmu vidimo reakciju ljudi, svi skaču kao jedan i ćao!

Na kraju, jedan zanimljiv detalj. Nas dvojica smo pre desetak godina u Novom Sadu radili intervju, na Defformero koncertu, kada ste se, potpuno neočekivano, probudili iz hibernacije i nastavili sa radom… Evo nas, deset godina kasnije, ovoga puta u Banjaluci, kada, nažalost, zatvaramo krug i kada se Defformero odjavljuje sa scene. Iskreno se nadam da to zaista neće biti kraj Defformera, i da ćemo i ubudućnosti biti u prilici da ponovo razgovaramo, pa makar za novih 10 godina. <smeh>

– <smeh> Da, da se vratimo na početak intervjua – evo nas u istom sastavu, samo ne u Novom Sadu, nego u Banjaluci <smeh> Vreme će pokazati… Pero Defformero će da zauzme šaljiv stav – kad budu hteli da nas zovu da sviramo, onda će morati jako dobro da nas plate. Kao što su nas i do sada jako dobro plaćali <smeh>

Saša Friš vam predstavlja album
Jer to liči na taj način?

– Metal sviraću –

Pesmu koja otvara album ljudi su već čuli i jako dobra je reakcija. Ja volim, i nije me sramota, da u nekim pesmama koje komponujem iskoristim uticaj nekog benda kog volim. Bolje da liči na nešto što valja, nego da liči ni na šta. Provlači se tu duh Motorheada na potezu između „Iron Fist“ – „Ace of Spades“. Motorhead je jedan od mojih omiljenih bendova, počeo sam da ga slušam kada sam imao šest godina! U drugom razredu osnovne škole imao sam problem sa učiteljicom zbog tog benda, kada mi je videla ploču No Sleep Til Hammersmith, i kada je zvala moju mamu na razgovor. smeh: Ima tu i „Run to the Hills“ od Maidena, malo Van Halen šmeka, sve su to bendovi koje obožavam.

– Gotičarka 2 –

Nastavak pesme „Gotičarka“ sa albuma Undergrand. Već smo rekli o čemu se radi, pa da se ne ponavljamo. Spremite se za iznenađenje na kraju pesme!

– Gastarbajter –

Klasična priča o našem čoveku iz sedamdesetih godina koji odlazi u Nemačku da radi, zgrće pare i vraća se u rodno selo. Radi ceo život tamo, a na svakom godišnjem odmoru kad dođe u selo u kojem i dalje živi zida kuću od šest spratova, u dvorištu svinjac, imate već sliku u glavi kako to izgleda. Uprkos svim godinama koje je proveo u inostranstvu i u civilizovanoj zemlji, on i dalje ostaje – gastarbajter. Priču smo ispričali na naš način, naravno šaljivo, nikako pogrdno. Muzika je prilično u industrial / Rammstein fazonu, i to je verovatno jedina pesma u kojoj ne postoji gitarski solo od svih koje sam ikada snimio. Malo da se i ja odmorim. :smeh:

– Fejsbuk Stana –

Takođe aktuelna tema. Govori o devojci koja možda uopšte i nije devojka, koja otvara lažni profil na Facebooku što gomila ljudi danas radi, i stavlja slike na kojima je lepa, zgodna, dok iza tog profila može da bude sasvim suprotna scena devojke, a čak ne mora da bude ni devojka. Biške (neka bude Biške, jer on peva pesmu) se peca na te slike, i njegova majka ga tera da se uda za tu divnu i lepu devojku.

– Extra –

U ovoj pesmi imamo jedan fin duet. Gostuje nam Tijana Bogićević. Pesma je letnji rifić / hitić, podseća pomalo na stare Scorpionse, „Rock You Like a Huricane“, ta priča. Međutim, sam kraj pesme je totalni prog, krivi se slika i odlazi u drugu dimenziju.

– Teretana svakog dana –

Pesma je o liku koji svaki dan posle posla ide u teretanu, ali ne ide u teretanu da bi vežbao i radio na spravama, već da bi pio rakiju koja je tu specijalno za njega u frižideru, i da bi sa šanka šmekao najzgodniju cicu u teretani. Iako je gledaju i svi ostali momci, poenta je da se ona loži na njega, jer on ne vežba i boli ga dupe.

– Sedmica na lotu –

Ovu pesmu ljudi već znaju, pa ne moram mnogo o njoj da pričam… Jedna lepa, svadbarska kompozicija.

– Volim te –

Takođe singl koji smo već predstavili spotom na Youtubeu, i koji je već dosta poznat ljudima.

– Ćerka đavola –

Pesma koja zatvara album. I za ovu pesmu spot je već objavljen na YouTubeu, svakako najteža i najozbiljnija pesma na albumu. Mislili smo da nećemo ostaviti intro kakav je u spotu, da to ostane kuriozitet te prethodne verzije pesme, ali smo ipak odlučili da ga iskoristimo za kraj, da to bude instrumental kojim ćemo da zatvorimo album.