Legendarni hardcore sastav Pro-Pain nastupio je 1. marta u novosadskom klubu Quarter, i time pored Beograda i Niša, u svoju koncertnu arhivu upisao i treći grad iz Srbije.
- Piše: Darko Živković
- Foto: Klub Quarter
- Copyright: SMP, 2013.
- Nastupili: PRO-PAIN + Don Gatto, Undivided, Six Reasons to Kill
- Lokacija: Klub Quarter, Novi Sad
- Datum: 01.03.2013.
Na Pro-Pain ne treba trošiti reči na prežvakane uvodnike. Ko ne zna kvalitet i status ovog njujorškog sastava, koji aktivno svira 20 i kusur godina, ne treba ni da čita dalje.
Izgubio se broj njihovih nastupa u Srbiji, koji se i dan danas prepričavaju, jer je bend dolazio da praši kada su gotovo svi zaobilazili našu napaćenu državu. Na red je, dakle, došao i Novi Sad, a Club Quarter pokazao kao fenomenalno ulaganje Exit festivala – iako postoji nekoliko meseci, verujem da je ovo bio prvi, pravi test, kako prostora, tako i razglasa.
Turneja nazvana po aktuelnom albumu Straight to the Dome je svakako opravdala naziv.
Koncert je pred malo manje publike, oko 21:30, otvorio sjajni trio Don Gatto iz Mađarske, kome po broju odsviranih koncerata na godišnjem nivou malo ko može parirati, ako uzmemo u obzir da su totalni underground. Kratko i efektno, šteta što ih više ljudi nije videlo, ali kod nas je to poprilično normalno.
Posle njih, na bini su ubrzo bili Undivided (SAD), ekipa koja često prati Pro-Pain na turnejama. Dobar hardcore bend koji se zasigurno i bolje proveo od Don Gattoa, jer su ljudi počeli pristizati pa se i približavati ogradi ispred bine.
Nakon dvadesetominutnog nastupa, Six Reasons to Kill je bio spreman da poslednji zagreje publiku, i svakako da je uspeo u tome, a ovde su mogli biti zadovoljni i ljubitelji malo žešćeg zvuka, jer su Nemci u pola sata nastupa kombinovali metalcore/deathcore stil. Moram spomenuti (iako je to poznata činjenica) da je za vreme predgrupa, frontmen Pro-Paina Gary Meskil slobodno šetao, slikao se, ćaskao i davao autograme.
Usledila je relativno kratka pauza, i bina je pripremljena za pohod veterana (po godinama sviranja, doduše, Gary je jedini iz originalne postave). Klub je bio dupke pun (nekoliko stotina ljudi), i svi su bili spremni za spektakl.
I beše tako, kao i pre 20 godina, Pro-Pain i dalje svira bezkompromisno, bez foliranja i poziranja, ređa pesmu za pesmom, gotovo bez pauza. Publika u transu, šutke, skandiranja, skakanja, uživanje i u novim i u starim hitovima. Detaljne setliste se svakako ne bih setio, ali neke od numera, a bilo ih je preko 20, su „Un-American“, „Fuck It“, „In For the Kill“, „Neocon“, „State of Mind“, „Shine“, „Make War Not Love“, „Bad Blood“, „Straight to the Dome“… Podmlađena ekipa je itekako opravdala ime benda i kultni status u svetu hardcore/metala.
Svakako jedan od detalja večeri je bio Garyjeva najava: We are Pro-Pain from Serbia!
Nakon koncerta, članovi Pro-Paina već su uveliko bili van backstagea, gde su nastavili druženje sa fanovima, kojih je bilo sa svih strana. Uvek lep prizor za videti.
Bilo je to veče za pamćenje i prepričavanje.
https://www.youtube.com/watch?v=hvIoRG59FZQ
