Nedavno je srpskom metal scenom odjeknula vest da se nekadašnji pevač sastava Bloodbath, Damjan Petrović Dača, pridružio ništa manje legendarnom bendu Heller. To je bio sasvim dovoljan povod da popričamo malo sa čovekom, te da se, pored aktuelnih tema, prisetimo i nekih davnih vremena, sa akcentom na sastav Bloodbath koji je, baš kao i Heller, svojevremeno harao (istočnom) Evropom!
- Pitanja: Darko Živković
- Odgovori: Damjan Petrović
- Web: Facebook
- Copyright: SMP, 2015.
SMP: Pozdrav Dačo! Pre svega, kako si? Kada si poslednji put dao intervju za neki domaći medij?
Damjan Petrović Dača: Ima tome decenija, možda i neka godina više, sasvim slučajan kontakt sa medijima, anketa: priroda ili tehnologija… Ja rekoh priroda… E, da, inače dobro sam…
Ovih dana je objavljena vest da si se latio mikrofona u Helleru. Kako je došlo do te saradnje? Koje je tvoje mišljenje o sastavu Heller i njihovom značaju za domaću scenu?
– Čuo da im treba pevač, napravili probu i to je to… Rokaj… Snimaj… Gledao sam ih kao klinac, još dok je tu bio i Kolence (Rapid Force). Neprocenjivo! I drago mi je što imam priliku da ostavim traga u tom bendu… Jes’ da smo iz doba jure, al’ preživesmo izumiranje! <smeh>
Ne možemo a da se ne uvalimo u priču o sastavu Bloodbath. Lepa sećanja? Kako je sve počelo?
– Sve je počelo 1987. godine, ako me pamćenje još služi. Imao sam tada svoj bend LSD a 1989. sam pristupio bendu Bloodbath. Snimao se EP Toxic Death i bilo je odlično i kao iskustvo i kao događaj, a priča se posle toga razvijala mnogo lepo… U početku sami a kasnije u saradnji sa Explosive Records.
Da li su to bile gadne godine za metal kod nas? Kako ste uspevali da zasvirate, na domaćem terenu, ali i u inostranstvu? Znamo za festivale u Rumuniji. Neki kažu da vam je Vader bio predgrupa, ili Samael… Šta je u svemu tome istina?
– Poljska je bila prva na udaru, 1990. godine. Svirali smo sa Vader i Samael dva festivala. Jedan u Ćehanovu (oko 80-ak kilometara severno od Varšave) i drugi u Bjala Podlaska (na tadašnjoj SSSR granici). Bilo je fenomenalno! Festival u utvđenju iz 15. ili 16. veka! To je trebalo videti! Drakula Rok 1993. godine u Brašovu u Rumuniji, dugačak put, ali nezaboravan! Kod nas, u to vreme je bilo više svirki, na svakom ćošku maltene prostorija za vežbanje, pa, vežbalo se i u kuhinji, izneseš sto i eto prostora. Bilo je više svirki generalno, mnogo više bendova, festivala, mesta generalno gde je moglo da se svira. Najluđa svirka na kojoj sam učestvovao bila je u mesnoj zajednici u 37. bloku na Novom Beogradu… Da li je to moguće danas? Ne, danas je sve otišlo u kurac, što se uslova tiče. Samim tim i interesovanje klinaca za bavljenjem muzikom polako ide u zaborav… Biće bolje valjda.
Kako gledaš na diskografiju koja je ostala iza vas? Danas su to i kolekcionarski primerci, koštaju baš dosta…
– Da, dva i po albuma ostavismo iza sebe. Tada smo bili megalomani: Što samo 500 ploča?!? Što ne više? Zato danas koštaju bezobrazno! Jbg, klinci, avioni, kamioni… Ludilo… <smeh> Dosta nas, tadašnjih klinaca je prošlo kroz bend. Da li znate da je jedan od osnivača Bloodbatha danas jedan od vođa Radovih navijača? Pred kraj se pojavio Boban Milunović (gitara), koji je doneo puno dobrih ideja. Zato Frustrations zvuči drugačije. Nažalost, okolnosti na koje niko od nas običnih smrtnika nije mogao da utiče, dovele su da i bend ode u kurac, tj. svako svojim putem. A u 90-im, 99% ljudi je bilo gde i bend… tačnije u…
Explosive Records je svojevremeno najavljivao kompilaciju The Bloodest, i to je trebalo biti svojevrsno best of izdanje, a i prvo na CD-u. Šta se na kraju dogodilo s tim projektom? Ima li šanse da se ikada pojavi?
– Bilo je nekih ideja oko toga, videćemo… Vreme će pokazati. Mislim da Polzovići znaju najbolje da li će biti nešto od toga. Ja bih lično voleo da se to pojavi!
Da li ste svojevremeno zaštitili ime Bloodbath? Znamo da je krajem devedesetih nastao švedski projekat-bend, koji radi i dan danas, a iza sebe ima sasvim solidnu karijeru?
– Svako ima pravo da se zove kako hoće, pa tako i Šveđani. Mislim zaštita imena… Nisam baš za to. Imena uzimaj kako hoćeš ali u muzici budi originalan!
Šta danas rade članovi koji su prošli kroz Bloodbath? Da li ste u kontaktu? Heller je ponovo počeo svirati, da li ste ikada pokretali priču o nekom reunion-koncertu ili možda izdanju?
– Priča o ponovnom okupljanju nije bilo, niti verujem da će ih biti. Svako je otišao na svoju stranu i to je to. Drugi poslovi, bendovi, projekti…
Da li si išta pratio o domaćoj metal sceni danas? Ima li bendova koji su po tvom mišljenu vredni pažnje?
– Nisam baš pomno pratio domaću scenu, ali vidim da ima dosta dobrih bendova, svira se. Recimo na Putrid Blood sam odlepio kad sam čuo prvi put. Sve je to dobro i treba samo svirati, svirati, svirati… Sve ostalo doći će vremenom na svoje mesto!
Šta možemo očekivati na novom Heller materijalu?
– Ne bih mogao da ti odgovorim baš detaljno… Strogo poverljivo! <smeh> Biće to Heller kao što je i bio u prošlom veku. Uostalom, cela slika će se sklopiti posle studija!
