Izgleda da je sudbina da Primordial, barem kada je Srbija u pitanju, mora da prati neka kontraverza. Stariji fanovi ovog benda se verovatno sećaju priče da je i Promordial jedan od bendova koji je trebao da nastupi na kultnom i nažalost jedinom održanom festivalu Legacy u Belexpo centru 2008. godine, ali da je iz ovih ili onih razloga njihov nastup, kao i nastup Finntrolla tada otkazan. Sledeću priliku da konačno po prvi put čujemo Primordial, barem u Srbiji smo čekali gotovo dve decenije, ali smo je konačno ipak dočekali.
-
- Nastupili: Primordial + CMRT, Svartgren
- Lokacija: Klub Fest, Zemun
- Datum: 17.05.2025.
- Tekst: Nemanja Vasiljević
- Foto: Ana Paštrović
- Video: TrulyStucker
- Copyright: SMP, 2025.
Kažem da je ovaj premijerni kao i onaj otkazani nastup Promordiala obavijen izvesnom dozom kontraverze, jer je koncert najavljen za klub Fest, kultni prostor na beogradskoj ili zemunskoj, kako se uzme, sceni ali mesto koje je po mišljenju mnogih pogodnije za manje svirke domaćih i underground bendova, nego za nastup velikana kao što su Primordial. Od molbi i zahteva organizatoru da nastup premeste u neki veći prostor, do toga da su ljudi pisali Averilu, frontmenu Primordiala sa žalbama na prostor gde je koncert planiran… No, ipak, promene u organizaciji nije bilo, te je koncert kao što je i prvobitno planirano održan u klubu Fest.
Čast da naprave uvod u glavnu poslasticu večeri imala su dva jaka domaća black metal sastava, Svartgren i CMPT. CMPT je black metal bend sa dozom folk i ethno uticaja, uticaja koji se osećaju kako u muzici, tako i u tekstovima. Zvuk me neodoljivo podseća na kultni All My Sins, što ima smisla kada se zna da je CMPT zapravo projekat Vladimira Uzelca poznatog po radu sa pomenutim All My Sins i Terrörhammer. CMPT sam već imao priliku da čujem kao predgrupu za Dødheimsgard ali za razliku od Dragstora, Fest je ipak dosta pogodniji prostor kada su u pitanju ozvučenje i akustika, tako da je ovoga puta bilo zadovoljstvo uživati u nešto malo manje od sat vremena svirke koliko su nam momci priredili.
Nakon njih dolaze na red veterani srpske metal scene, Svartgren. Bend koji je sada se slobodno može reći, u samom vrhu srpske BM scene. Iza sebe imaju dva albuma kao i mnogobrojne nastupe u Srbiji i regionu. Moram da priznam koliko mi je uživanje da vidim da domaći bendovi otvaraju nastupe velikana metal scene, toliko je nekada nezahvalan zadatak jer većina ljudi iščekuje glavni bend večeri, te je biti domaća podrška nekada prilično zahtevna situacija. No, mislim da su CMPT i Svartgren odlično odradili svoj zadatak i pružili nam odličan uvod u po mnogo čemu nezaboravno veče.
Već za vreme nastupa predgrupa klub je bio solidno popunjen, a u trenutku kada su željno iščekivani Irci izašli na binu, već je bilo zaista problematično kretati se kroz gužvu. Predvođeni prilično unikatnim, što svojim izgledom na bini, što ponašanjem na istoj, i izuzetno harizmatičnim Alanom Averilom, odnosno Nemtheangom kako mu glasi umetničko ime, Primordial je definitivno bend koji izlazi van granica žanra, mešajući black metal sa irskim odnosno keltskim folk uticajima uz Averilov karakteristični vokal. Kada ste na sceni preko tri decenije, za priličan broj pesama i albuma se može upotrebiti izraz „kultni“ posebno kada je u pitaju bend kao što su oni. Nastup su otvorili sa zaista kultnom numerom „As Rome Burns“ i već refren prve pesme bio je dovoljan da podigne publiku na noge i podgreje atmosferu. U dilemi između audio i vizuelnog ugođaja, opredelio sam se da ostanem pozadi u nadi da će tu zvuk biti najbolji. Kao što sam pomenuo, bilo je dosta dilema i komentara o adekvatnosti prostora za ovakav bend, ali moram priznati da, iako su neke manjkavosti bile prisutne, a zvuk svakako nesavršen, bend je zvučao prilično dobro i razvejao strahove nas koji smo se plašili da li je prostor dovoljno adekvatan da iznese zvuk jednog ovakvog benda. Moram takođe da dodam, da iako je Fest manji prostor od nekih na koje smo navikli za koncerte ovog ranga, činjenica da je klub bio prepun a između benda i publike nije postojala nikakva distanca ili ograda, je prilično pozitivno doprinela tome da atmosfera bude prilično uzavrela, a kontakt benda sa publikom direktan i neposredan. Da li namerno ili ne, bend je odlučio da koncert započne pomenutom „As Rome Burns“ a završi sa „Empire Falls“ dve numere sa albuma To The Nameless Dead koji bi se mogao nazvati najbitnijom tačkom u njihovoj karijeri.
Moram da pohvalim bend da se nisu fokusirali samo na poslednji album, već smo dobili svojevrstan „best-of“ izbor pesama iz višedecenijskog opusa, od nekih pesama sa početaka njihove karijere kao što su „Sons of the Morrigan“ i „Gods to the Godless“ preko verovatno najkomercijalnije „To Hell or the Hangman“ do već pomenute dve pesme ili fantastične i pretužne „The Coffin Ships“… Prilično iznenađujuće, na setlisti se nije našla ni jedna numera sa albuma Where Greater Men Have Fallen. Problem, ako se to tako može nazvati, predstavlja činjenica da je jedna od karakterista Primordiala to da su im pesme česte prilično dugačke, te iako je nastup trajao okvirno nekih sasvim pristojnih sat i po vremena, imali smo prilike da čujemo svega dvanaestak pesama, što je nekako za bend ovog kalibra prosto premalo. Sve u svemu, rekao bih da smo dobili jedno putovanje i retrospektivu kroz diskografiju Primordiala u prilično zagrejanoj atmosferi i koncert koji će siguran sam pristunima ostati u sećanju.
Za kraj, osvrnuo bih se ponovo na pomenutu kontraverzu oko odabira lokacije za nastup. Iako svakako nesavršen, zvuk bendova, posebno Primordiala kao hedlajnera večeri bio je više nego zadovoljavajući. Siguran sam da bi moglo zvučati i bolje u nekom drugom prostoru, ali takođe činjenica da koncert nije bio rasprodat govori da možda organizator i nije pogrešio u izboru lokacije. Da li je Primordial bend koji kod nas može da sakupi svega par stotina ljudi, ili bi poseta bila veća da je koncert prebačen u drugi prostor za sada može da ostane tema za razmišljanje, ali je činjenica da nema puno smisla razmišljati o nekim velikim salama ako ni nastup u Festu nije u potpunosti rasprodat.
Ipak, ostaje nada da će Beograd ponovo ugostiti Primordial, i da ćemo ih gledati u nekom većem prostoru, kako zbog samog kvaliteta nastupa, tako i zbog činjenice da ovaj bend zaslužuje daleko više od par stotina ljudi.
