- Žanr: Groove Metal / Modern Metal / Metalcore
- Izdavač: Samoizdanje, 2022.
- Web: Facebook
- Piše: Igor Stanić
Imajući u vidu aktuelnu socijalno/ekonomsku situaciju na ovim prostorima, koja je gotovo podrazumevano loša i permanentna, svakom bendu/muzičaru, koji svoj rad kruniše albumom, treba skinuti kapu. Više puta do sada sam istakao kako je borba za naš duhovni opstanak sve teža i da, uslovno rečeno i alternativna kultura, i mi sami kao pripadnici iste, trpimo sve veći pritisak rastućeg primitivizma koji planski razdire mentalno zdravlje prosečnog građanina balkanskog poluostrva bez obzira pod kojom zastavom stoji. Da je to neka novina, nije. Odavno poznata i odveć standardizovana procedura medijskih mašinerija je da se populacija zatrpava ogromnim količinama degradirajućeg sadržaja gurajući svest iste sa ciljem da se stvori letargično glasačko telo sa jedinom dodatnom sposobnošću – da efikasno odrađuje svoje radno vreme bez prigovora na uslove rada i opadajući životni standard.
I šta je zapravo cilj ove besede na početku recenzije jednog metal izdanja? Vratićemo se na ovo pred kraj teksta. Koliko god ja lično cenio trud svakog umetnika, neke tendencije, bar kod nas, se ne menjaju. Pre svega ona da se stvari iz raznoraznih razloga ne dovedu do kraja na pravi način. Veliki procenat bendova pati od ove dečje bolesti. Loše realizovana produkcija (millioniti put ću ponoviti, pod terminom „produkcija“ ne podrazumevam sam miks materijala) je verovatno simptom koji se najčešće nalazi u kliničkoj slici regionalnih bendova. All In Vain, na moju veliku žalost, nije iznimka. Ovaj album, čedo Milana Velaje (Bijeljina, Republika Srpska), jedne očigledno talentovane osobe, je skup elemenata koji i pored potencijala nekolicine dobrih ideja, ne uspevaju da celinu učine pamtljivijom. I za to krivim prevashodno dvodimezionalni miks i mediokritetna aranžerska rešenja koja nikako ne pomažu albumu da ostavi bolji utisak na slušaoca.
Dobri rifovi nisu nešto što u ovo doba iznenađuje u svetu ekstremne muzike. Oni su standard. Ovde ih ima, ali čini mi se da je nedostajalo ili volje, ili smelosti da se odstupi korak dalje od vladajućih klišea. Vokal je najsvetlija tačka, kvalitetan i ubedljiv sam po sebi, ali nije bio dovoljan da se poruka prenese na pravi način. Ceo proces slušanja, ponovljen više puta, nosi poruku propuštene prilike da se učini nešto zaista dobro za regionalnu scenu. Odsustvo iskusnog producenta koji bi vodio ovaj projekat i realizovao na pravi način, osakatilo je AIV za minimalno potrebnu količinu muzičkog integriteta i oteralo rezultat truda u sivilo osrednjosti, iako su predispozicije za bolji učinak postojale. Iz mog ugla, autor jednostavno nije uspeo sam da iznese teret celog projekta na adekvatan način.
Ceo proces slušanja, ponovljen više puta, nosi poruku propuštene prilike da se učini nešto zaista dobro za regionalnu scenu
Za kraj, moram reći da sam po prvi put svesno odstupio od svog principa tolerancije prema domaćim bendovima, jer godinama dajem ocene uzimajući raznorazne otežavajuće faktore koji reginalne bendove opterećuju kao olakšavajuću okolnost. Previše i predugo sam gledao kroz prste bendovima za takve stvari i prečesto bio svedok kako se moje dobre namere guše pod teretom pogrešnih procena i nade da će se preporuke shvatiti na pravi način. U ovo teško doba kultrunog rata, najbolje je ipak reći istinu, tačnije lični utisak, bez mnogo uvijanja, jer ne postoji nikakva loša namera u sklopu lošije ocene, a ova će svakako biti ispod proseka, već samo prosto i jednostavno iznošenje vrlina i dobrih strana. Ili, sa druge strane, kao u ovom slučaju, problema, kako bi se oni otklonili u budućim poduhvatima autora. All In Vain je mogao da bude dobar. Ali jednostavno nije.
Vellayah – All In Vain spisak pesama:
1. Pure Evil
2. In the Absence of Light
3. Lungs of the Earth
4. This World I Leave Behind
5. No Silence
6. Hopelessly Sinking
7. In Vain
8. Drawn to Tragedy
9. March Towards the End
10. Eternal
