Invisible Hate - Holy Murder

Holy Murder je mogao da bude mnogo više nego što jeste da se malo više vremena posvetilo poliranju pojedinih elemenata koji ga čine

Žanr: Psychodelic Doom Metal
Izdavač: Samoizdanje, 2020.
Web: Facebook
Piše: Igor Stanić

Slušajući i analizirajući Holy Murder, debitantski EP kragujevačke skupine Invisible Hate, konstantno sam imao dilemu. Zapravo, imam je i dok kucam ovaj uvod. A ona glasi: Koji ugao da izaberem, koju polaznu tačku, kako bih pravilno analizairao isti? Završio sam rastrzan između odličnih rifova, dosta dobrih aranžerskih rešenja, solidne realizacije i vokala koji mi se uopšte ne dopadaju. Tekst će pokazati gde me je ona odvela.

Naime, dobar rif je odavno prvi i osnovi preduslov za bilo kakvu raspravu o rock/metal materijalu. Dobrih rifova ne manjka. Zavodljivi prizvuk Candlemassa (prva asocijacija) i sličnih im bendova je nešto što se kod nas ne javlja baš često. Dakle, beležim još jedan plus. Ko za ime nečastivog, ne voli Candlemass? Pakovanje? Sve na mestu. Aranžirano bez nekog velikog eksperimetisanja, ali znalački. Ponovo plus. Zvuk? E, tu se javljaju prvi simptomi podele mišljenja kod potpisnika redova. Još uvek mi se nije u glavi iskristalisalo da li mi se dopada ili ne. Namera je jasna, to bez daljnjeg. Ni sam završni proizvod po ovim parametrima nije loš. Ali nešto mi nije kliknulo.

Invisible Hate

Gde je problem? Vokali, pre svega. Sve što je vezano za vokale na ovom izdanju mi se uglavnom ne dopada. Miks sam po sebi nije bog zna šta, ali u stanju sam da tolerišem to, pod uslovom da isti funkcioniše u kontekstu karaktera benda. Ako je za to bilo šanse, propuštena je zbog vokala. Ponoviću, namera je kristalno čista, ali realizacija nije baš najsrećnija. To me ne čini naročito srećnim, jer mi se čini da i bend, i materijal imaju potencijala za više nego što su prikazali na ovom EP-u. Holy Murder je mogao da bude mnogo više nego što jeste da se malo više vremena posvetilo poliranju pojedinih elemenata koji ga čine.

Čini mi se da bend ima potencijala za više nego što su prikazali na ovom EP-u

Dakle, da ne dužim previše, zaključak bi bio sledeći: Dobar start, koji je mogao da bude bolji, odlični rifovi, ispodprosečna realizacija i ipak, puno prostora za napredak u budućnosti u okviru žanra koji nije baš previše zastupljen na domaćoj sceni.