Milorad Vučković Lemi je jedan od najaktivnijih koncertnih organizatora u Srbiji. Posredstvom njegove nekadašnje agencije Lemilica Trans Tourbooking, imali smo priliku gledati bendove Terror, H2O, Death By Stereo, Slapshot itd. Danas radi kao tehničar u Domu omladine Beograda, te u agenciji MH Concerts, a učestvuje i u Festivalu srpskog podzemlja.
Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?
– Možda će zvučati izlizano ako kažem da je snimljena ogromna količina kvalitetnih albuma u proteklih nekoliko decenija, ali to zaista jeste tako, bar ako računam ono što sam preslušao. Skoro sve, kvalitetno ili ne, sa naše scene sam imao prilike da vidim i uživo. No, bez obzira na tu činjenicu, moja tri iskaču bez mnogo razmišljanja. U pitanju su albumi/bendovi koji su bili avangarda ili jednostavno suv kvalitet. Naravno, uvek ostaje žal zbog nikakvih šansi da ti bendovi ostvare neku internacionalnu karijeru.
Overdose – Overpose (Take It Or Leave It/Rockland, 1992.)
Nisam vičan da predočim u nekoliko rečenica šta osećam na sam pomen ovog benda i ovog izdanja. Još teže je nekom mlađem predočiti kako su izgledali koncerti i atmosfera kad su oni na bini. Uh, pucaju emocije u ovom trenutku. Jednostavno, neponovljivo.
Svarog – Smor (Gong, 1995.)
Imao sam sreću da budem u KST-u kad se snimao ovaj album. Teško, prljavo, novo, 20-ak godina kasnije i dalje aktuelno. To su izgleda stvari koje se dese u jednom vremenskom okviru i ne ponavljaju se.
Osmi Putnik Dva – Treća Sofra (Ammonite/Nucleus, 2007.)
OP2 je takođe unikatna pojava na sceni. Iako znaš šta da očekuješ – ipak je nekako drugačije. I kad me neko pita zašto OP2, dobije – zbog da jedeš govna, eto zašto.
