Apsolutna preporuka, a za Sretena i ostatak Neters Shrine – kapa dole. Pred nama je, sasvim izvesno, jedan od kandidata za album godine…
- Žanr: Thrash / Heavy Metal
- Izdavač: Adv. Promo CD, 2016.
- Web: Facebook
- Piše: Igor Stanić
Prefiks „odličan“ dajem odma’ na početku recenzije albuma prvenca projekta Neters Shrine i Jimmy, šef inđijske ćelije SMP-a, apsolutno stoji iza ove konstatacije! Razloga za to je više. Prvo, materijal je vrlo kompaktan, a više puta sam ponovio da je to osobina koju jako cenim, pesme su sjajno napisane, aranžirane i ujednačenog su kvaliteta (osim jedne koju ću kasnije da pljunem sa zadovoljstvom), produkcija takođe sjajna, mada ništa manje nismo ni očekivali od Master Ćilija (aka Ivan Ilić) – moj dragi kolega sa SMP-a Aleksandar Stojković te moja supruga su među personama koje su stale iza mikrofona, a i ako ćemo iskreno (što da se lažemo), dobar sam sa idejnim tvorcem projekta, Sretenom Veličkovićem. Tako je, kako je. Dakle, jedan čovek, jedan projekat, dosta učesnika i sjajan album!
Vajb, kojim vlada osećaj neukaljanog entuzijazma i ljubavi prema muzici daje poseban kolorit preslušavanju albuma, a ceo filing je jako dobro preneo tim za blisku podršku u realizaciji svega i to u sledećem sastavu: vokali: Miloš Stošić (Deadly Mosh/Motorcharge), Aleksandar Stojković (Burning Circle, Assymetry), Predrag Pavlovic (Epilog), Jadranka “Tzeetzah” Stanić (Superhammer, Elsewhere Shine), dok je za scream/growl deonice bio zadužen sam Sreten Veličković.
Jedan čovek, jedan projekat, dosta učesnika i sjajan album
Dalje, bubnjeve je „odlupao“ Vojin Ratković (Deadly Mosh, Punished itd.), ritam gitare i bas odsvirao je Sreten, dok je doprinos solažma dao Boža Friedman. U jednu celinu je to sve zapakovao, niko drugi do već pomenuti Ivan Ilić, čiji se uticaj oseti ne samo u kreiranju zvuka projekta i tehničkim detaljima, već i u aranžiranju. Definitivno se oseti, jer propusta nema, sve je vrlo profesionalno , dozirano na pravi način. A debitantski album je u pitanju… To zapravo može skoro da se namiriše i smatram da je to plus i da tako treba da se odvija saradnja na relaciji muzičar/autor – producent.
U ovom slučaju ću napraviti presedan i uraditi ono što obično ne radim u recenzijama, tj. izdvojiti favorita iz gomile dobrih pesama. To bi definitivno bila stvar koja je poslužila za izlazak u javnost Neters Shrinea, „Worst Fear“ i koju je vrhunski otpevao Miloš „Priestkiller“ Stošić. Ona se neznatno, po mom ukusu, izdvaja od ostatka materijala. Sa druge strane, pesmi koja mi se ne dopada, a koju neću imenovati jer joj je prikačen atribut „bonus“, smatram da nije mesto na albumu. Možda jedino kao bonus, i nikako drugačije, jer značajno rementi balans svega – jednostavno je lošija.
Jedina realna mana albuma je zapravo nedostatak pravog identiteta. Siguran sam da će se u budućnosti tražiti pravi Neters sound ili stil, što je normalan razvojni put jednog benda, ali imajući u vidu kvalitet koji nam je ponuđen sa Demon’s Seed, tu ne vidim neki problem, jer smatram da ni ne treba vijati originalnost u startu po svaku cenu. Ovde je ta trampa odrađena odlično.
Za kraj, vraćamo se na zaključak sa početka pisanija. Ovaj album zaslužuje puno pažnje i prava će šteta biti ako se za njega ne nađe adekvatan izdavač ili ako ne dopre do šireg auditorijuma. Apsolutna preporuka, a za Sretena i ostatak Neters Shrine – kapa dole. Pred nama je sasvim izvesno jedan od kandidata za album godine.
Neters Shrine – Demon’s Seed:
1. Blind Myself
2. Brothers In Arms
3. Personal Saviour
4. Worst Fear
5. Demon’s Seed
6. Oblivion
7. Forces From Within
8. Crusaders Wrath
9. Live Your Lie
10. Famous Crew (bonus track)
