Posle više od tri decenije od nastanka benda, beogradska publika je sinoć imala čast i zadovoljstvo da prvi put ugosti legendarni američki progressive metal bend – Fates Warning. Pretpostavljam da ni bend ni publika nisu očekivali da će toliko dobrog, iskrenog i lepog uspeti da izvuku jedni od drugih, ali već sama činjenica o odličnoj prodaji karata i popunjenoj „Amerikani“ beogradskog Doma omladine je nagoveštavala da ovo neće biti samo još jedan koncert – ni za nas, ni za njih!
- Piše: Aleksandar Stojković
- Nastupili: Fates Warning, Headless, A|Symmetry
- Lokacija: Dom omladine, Beograd
- Datum: 12.11.2014.
- Copyright: SMP, 2014.
Domaću podršku pružio je beogradski dark prog metal sastav – A|Symmetry koji su odsvirali svoj prvi EP – Room 17: Hours Between Shadows and Light, a rad na prvom studijskom albumu su predstavili premijerno odsviravši pesmu radnog naziva „Digression“. Prilično popunjena sala i odlična reakcija publike su bili više nego jasni i nedvosmisleni znaci podrške i motiv da bend što pre predstavi novi autorski rad.
Binu su potom preuzeli simpatični Italijani – Headless. Predvođeni legendarnim Ian Parryjem (Elegy), koji je gostujući pevač na ovoj turneji i menja Gorana Edmana, uspešno su zagrejali publiku predstavivši svoj autorski rad, koji, prema rečima pojedinih ljudi u publici, možda i nije adekvatan za prog atmosferu koja je ispunjavala „Amerikanu“, i koji su (uzalud) priželjkivali bar nešto iz opusa Parryjevog Elegyja, a kao utešnu nagradu dobili Priestov „Breaking The Law“ u perfektnoj Ianovoj interpretaciji. Sve u svemu, bez obzira što su Headless malo poznati na ovim prostorima, a uzevši u obzir više nego odličnu reakciju publike, koju je animirala Parryjeva harizmatična i vokalno magična interpretacija i energična i, rekao bih, old school stejdž pojava, sve je bilo spremno za headlinere.
Fates Warning su počeli tačno u minut kako je i najavljeno i to pesmom „One Thousand Fires“ sa najnovijeg studijskog albuma Darkness in a Different Light. Usledio je presek plodne karijere američkih prog veterana i to onog autorskog dela od No Exit na ovamo, odnosno ere frontmena Ray Aldera. Oni koji su tražili dlaku u jajetu bi možda zamerili što nije bilo ništa sa prva tri albuma, a neki su žalili što na solo gitari nije Frank Aresti, međutim, setlista i energija koja je strujala između benda i publike je demantovala i najveće skeptike, te je ovo, slobodno mogu reći, jedan od najemotivnijih i najiskrenijih nastupa koji su se dogodili kod nas.
Potpisnik ovih redova je posebno strepeo da li će i kako će Ray izvesti ono što je njegov deo zadatka, a imajući priliku da FW pogleda ranije ove godine, mestu strepnji je itekako bilo. Međutim, Rayeve glasne žice su sinoć talasale na najbolji mogući način, a horsko pevanje na većini pesama mu je dalo dodatni podstrek. I poslovično hladan (bar što se izraza lica tiče) Jim Matheos je vidno zadovoljan i relaksiran uživao u svojoj svirci i publici koja se stopila sa bendom, na šta je i Ray ukazao u pesmi „One“ sa albuma Disconnected.
Detaljisti svoju znatiželju o setlisti mogu zadovoljiti (i komentarisati) i na setlist.fm, tako da ne bih navodio istu, kako ne bih upao u zamku netačnosti redosleda, ali lični utisak je da su sve pesme sa setliste bile maksimalno podržane od publike, te je i autor ovih redova, blago rečeno, iznenađen koliko FW imaju fanova ovde, a kad je reč o FW onda su fanovi upravo to – true & honest!
Ako bih morao da istaknem koje su pesme meni lično najviše prijale, onda bi to svakako bio „Quietus“, ali i da sam rekao „Pale Fire“, „We Only Say Goodbye“, „Nothing Left to Say“, čuvenu „Through Different Eyes“, „Monument“ kojom su zatvorili set ili „Eleventh Hour“, koju su majstori izveli na prvom od dva bisa – svakako ne bih pogrešio.
Za sam kraj bend izlazi po drugi put na bis i uz šaljivu opasku Ray Aldera da je to jedina pesma koju još imaju uvežbanu – izvode „Life in Still Water“ i odlaze sa bine uz ovacije, reči hvale za publiku i želju – i njihovu i našu, da se ponovo vidimo u Beogradu.
