Marica - Subliminal

Potencijal Marice je apsolutno vidljiv i s obzirom na njihovu koncertnu aktivnost (sticanje iskustva = napredak, u ovom stadijumu), za očekivati je da će nas u skorije vreme počastiti full-length izdanjem, na kome će već uočene sitne manjkavaosti biti otklonjene

Žanr: Death/Thrash Metal
Izdavač: Tribal Rajber, 2014.
Web: Facebook
Piše: Igor Stanić

Neretko se dešava da debitantsko ostvarenje vredno pomena promakne očima i publike i kritike (čak i ovako skromnog uticaja). Publici Marica svakako nije strana, naprotiv, momci su vrlo aktivni, ali blagu nepravdu tj. nedostatak adekvatne recenzije ćemo upravo ispraviti, jer ne spomenuti Subliminal bi bio luksuz koji je, u najmanju ruku, nedopustiv.

Superaktivni kvintet iz Niša, predvođen superšarmantnim Markom Jocićem, u narodu poznatom i kao Pupak, je ponudio raji trodelni paket, pod već pomenutim nazivom Subliminal, čiji je nastanak pomogla nekolicina saradnika i prijatelja, mimo samih članova benda (Luka Milošević, Srđan Hardi, itd., itd.)

EP otvara snažna „Face Your Fears“, koja autoru recenzije istovremeno predstavlja i highlight izdanja, za kojom slede „Hypercube“ i „Profit is not a God“ koje sa tek tek malko znoja održavaju kontinuitet kvaliteta na željenom nivou. Materijal je vrlo korektno isproduciran, mada bi mom afinitetu i imajući u vidu žanrovsku opredeljenost benda, prijao nešto utegnutiji i poliraniji zvuk. No bilo kako bilo, potencijal Marice je apsolutno vidljiv i s obzirom na njihovu koncertnu aktivnost (sticanje iskustva = napredak, u ovom stadijumu), za očekivati je da će nas u skorije vreme počastiti full-length izdanjem, na kome će već uočene sitne manjkavaosti biti otklonjene, a nama, koji ipak predstavljamo fanove, publiku (ili kako god se već nazivali) biti dopušteno da konzumiramo dobre, rafinisanije ideje i gitarske riffove, kao i Pupkov vokal, koji se sjajno uklapa u kontekst zvuka i priče Marice uopšte.

Zaključak se nameće sam po sebi – Marica je bend sa dobrim predispozicijama (Subliminal stoji kao svedok toj tvrdnji), bend koji sveobuhvatno poslu pristupa vrlo profesionalno, što se vidi kroz kvalitetan i prikladan cover, kvalitetan video materijal, iznad proseka po standardima lokalne scene, imidž ekipe na live nastupima i gomilom sitnica koje ih prate i generalno, stvaraju sliku o Marici. Ono što fali i što se traži je kvantitet pesama. Kao što rekoh, hoćemo kompletan doživljaj, dugosvirajući album, neophodan da bend iz „impulse“ pređe u „warp drive“ i ostavi dublji trag na sceni. Delići slagalice su tu, na bendu je da ih sklopi u jedinstvenu celinu.