Vragh - Iskopan

Iskopan, po mom (lažno skromnom) mišljenju ulazi u top 5 albuma za ovu godinu, a bilo bi pravo zadovoljstvo čuti ga negde i uživo

Žanr: Black Metal
Izdavač: Samoizdanje, 2014.
Web: Facebook
Piše: Aleksandar Stojković

Iskopan – debi album srpskoga Vragha, koji ovih dana proslavljaju prvi rođendan, a dolaze iz Pirota, predstavlja 35 minuta teatralnog, atmosferičnog i dugo i pažljivo kuvanog black metala. Iskopan, po idejama, melodijski, ritmički i vokalno (vokali na ovom albumu zaslužuju posebnu pohvalu) nastavlja tamo gde je Dimmu Borgir stao sa Enthrone Darkness Triumphant, a Cradle of Filth sa V Empire ili Dusk izdanjima. Sirovo, brzo, brutalno, ali opet dovoljno zaokruženo i uobličeno, te zarazno, pa sam znao, čim sam u cugu prvi put preslušao album, da ću ga slušati iznova i iznova, svaki put otkrivajući i prepoznajući neke nove detalje i uticaje.

Poput mnogih (da ne kažem svih) black bendova, i ovde se može osetiti uticaj grupa kao što su Bathory, Mayhem, Celtic Frost, Slayer (bilo direktno, bilo indirektno), ali je moguće namirisati i Emperor ili K(C)ovenant, pogotovo u „atmospheric“ deonicama. Iskopan uspešno kombinuje staru i ne tako staru školu black metala. Ono što je najbitnije za jedan bend je da svoje uticaje upakuju u nešto novo i da, propuštajući tuđe uticaje kroz svoje filtere i upotpunjujući ih svojim idejama, stvore nešto svoje, nešto prepoznatljivo – i u tome je Vragh na svom prvencu u velikoj meri uspeo.

Iskopan uspešno kombinuje staru i ne tako staru školu black metala

Što se sviračkog zanata tiče, sve je odrađeno u maniru pravca čiji je ovaj album tipičan predstavnik. Raznoliki vokali, za čiju izvedbu je zaslužno više grla (tačnije tri) su pokrili ceo spektar nečiste (pun intended) vokalne interpretacije i tehnike – od death/grind growla, do najviših screamova (ali i naracija) u fazonu Dani Filtha – sve je tu i sve je na mestu. U pomoć im na pojedinim mestima priskaču i synth horovi, a ima, bogami, i etno deonica, a da biste otkrili o čemu se radi – preslušajte album.

Gitarski rad je više nego uverljiv, prljavo koliko za ovaj žanr treba i mora, brzo i brutalno, a opet melodično – i opet na mestu. Ritam sekcija uokviruje celu sliku, i stvarno (iako su bubnjevi, po sopstvenom priznanju članova kucani), ovo je veoma skladan black metal album. Produkcija (koju je bend odradio sopstvenim snagama) je primerena ovom albumu, ustvari, bolje bi bilo reći da je black metal veoma zahvalan za (skromniju i samostalnu) produkciju, što je odlično samo po sebi, jer nisu potrebna ogromna sredstva, koja su kod iskrenih muzičkih stvaralaca, a pogotovo onih koji žive na ovom tlu, nedostižna.

Artwork je za ovaj žanr potpuno nespecifičan (glavni urednik će iskoristiti priliku da iz prikrajka dobaci da vizuelno rešenje ovog albuma smatra za jedno od najboljih na domaćoj metal sceni – prim.ur) – kakav je to logo gde se razaznaju slova? Gde su crno bele muljave fotke, gde je pentagram? Kakve su ono oker nijanse? Dobro, tu je ašov, a on ume da bude vrlo zeznuto oruđe. Kad smo već kod oruđa, tekstovi, koji su na srpskom, su oruđe u službi Vragha, a ko je čitao, recimo, tekstove srpskog kulta The Stone, mogao bi da nasluti o čemu se ovde radi.

Iskopan, po mom (lažno skromnom) mišljenju ulazi u top 5 albuma za ovu godinu, a bilo bi pravo zadovoljstvo čuti ga negde i uživo.