Patrias - Put

Zaključak bi mogao biti da je ovo solidan debi album, te pozivam metal publiku da kroči na Patriasov ‘’Put’’, i da ukrstimo argumente, ali moj konačan utisak je da su mnoge ideje ostale nedorečene, ceo izražaj nedovoljno drzak i agresivan, glasu nedostaje bes i osećaj da se ono što se peva zaista i misli, ali ovo nisu nepremostive prepreke, potrebno je samo da Patrias živost i energiju live nastupa prenese u studio

Žanr: Heavy / Power Metal
Izdavač: Miner, 2014.
Web: Facebook
Piše: Aleksandar Stojković

Smederevski heavy metal bend Patrias (a za potrebe onih koji vole striktnu žanrovsku segregaciju – grupa svira nešto što najviše liči na američki power metal) nedavno je za Miner Records objavio prvi studijski full length album, ‘’Put’’. Kažu da nije dobro suditi o knjizi po koricama, a ja sam učinio upravo to, pošto je artwork, koji mi je odmah skrenuo pažnju, ulivao nadu da ću ono što stoji “između korica“ slušati sa zadovoljstvom. A da li je baš tako? Krenimo redom…

Album čini osam pesama, ukupnog trajanja nekih 36 minuta, od kojih poslednja pesma – koja nosi ime benda, inače instrumental, odskače od ostatka (što je poprilično subjektivan doživljaj, jer me, iz nekog razloga, u jednom delu podsetila na “Arrow“ od Van Der Graaf Generator) koji nam poprilično pravolinijski, što se tiče ideja, tempa, rifologije i glasa stavlja do znanja šta je to što tišti autore tekstova – a to su: religija, istorija i tragedija ovih prostora, večne teme o suštini postojanja, smislu života, onome što nas čeka posle. Daleko od toga da tekstovi nemaju smisla, ali sam ipak, pogotovo što su na maternjem jeziku, očekivao veću britkost, inovativnost u rimama; ne mora to biti “Marčelovština“ koja šamara, provocira i preskače slušaoca, ali ipak malo više truda, koji bi sigurno naišao na odobravanje, pogotovo ako imamo u vidu da članovi benda nisu klinci (bend postoji od 2005.), ne bi bilo na odmet. Slično je i sa vokalnom interpretacijom – vokalu ne nedostaje ni umeća ni tehnike, boja glasa je zanimljiva, raspon solidan, poseduje nešto slično Biffu Byfordu, ili, ako hoćete, (starom) Čipiju, ali zašto to nije uverljivije, energičnije – onda kad treba, čak i kad na albumu postoje stihovi koji parafraziraju ‘’Bože pravde’’ (u numeri ‘’…Vekovima…’’), bez kojih bi potpisnik ove recenzije mogao steći i bolji utisak, onda je taj deo morao biti ipak otpevan onako – epski (da ne kažem nešto bezobraznije), a što da ne – i horski (prim.aut. – na albumu iz nekog razloga osim u pesmi “Zauvek sklapam oči“ koja je (uz ‘’Doroti’’) najupečatljivija od pesama u kojima se peva, nema pratećih vokala, iako mesta za iste ima). Na dobrom tragu ovoj mojoj sugestiji se pevač nalazi u refrenu pesme “Jugosloveni“ (ne, nije obrada hita istoimene grupe gde se veliča destilersko-gastronomski talenat naroda i narodnosti bivše nam domovine i koja nam kroz stih “politiku svoju tera – bez rusa i amera“ i danas poručuje da iz svojih grešaka nismo naučili ama baš ništa).

patrias

S tehničke strane – produkcija jeste jasna i glasna, ali deluje previše sterilno, pogotovo ako slušamo bubanj – koji je kucan ili trigerovan i peglan do neprepoznatljivosti (u sporijim segmentima, kao recimo u kompoziciji ‘’Doroti’’ jednostavno bode uši). Za bend čiji su rifovi u fazonu starog Metal Church ili Vicious Rumors ima mesta za življi i širi (ne i glasniji) bubanj. Takođe, smatram da je bas gitara nepravedno zapostavljena u miksu na pojedinim pesmama. Srećom, tamo gde su bas deonice u prvom planu, njemu pripada i vodeće mesto u miksu. S druge strane, gitare dominiraju u miksu i u zvuku benda uopšte, i to sasvim zasluženo, ne toliko zbog ritmičkih momenata, koliko zbog vrhunskih solo deonica. Činjenica je da je gitarski rad na ovom albumu najjače oružje, a da su i ostali elementi bar na približno istom nivou, ovo bi bio album – ubica!!!

Zaključak bi mogao biti da je ovo solidan debi album, te pozivam metal publiku da kroči na Patriasov ‘’Put’’, i da ukrstimo argumente, ali moj konačan (i krajnje dobronameran i konstruktivan) utisak je da su mnoge ideje ostale nedorečene, ceo izražaj nedovoljno drzak i agresivan, glasu nedostaje bes i osećaj da se ono što se peva zaista i misli, ali ovo nisu nepremostive prepreke, potrebno je samo da Patrias živost i energiju live nastupa prenese u studio.