U protekle dve, tri godine vladala je prava pomama za ovim albumom, a izlgedalo je kao da su postojala samo dva primerka ove kasete – jedna je bila u Banja Luci, a druga u Rumi
- Žanr: Folk / Heavy / Progressive Metal
- Izdavač: Music YUser, 1995.
- Web: –
- Piše: Nebojša Lakić
Pero Defformero je sastav iz Novog Sada, a čine ga sledeće kreature: Goran Biševac Biške – domaćin, pesme, Saša Friš Skylab – tambura i orgulje, Miroslav Mijatović Mire – begeš i Srđan Milovanović Điđa – doboš i orgulje. Album je sniman i miksan u studiju Pro Sound u Novom Sadu, godina nepoznata, jer na omotu nigde ne piše. Međutim, to i nije bitno. Ovo je vanvremenski album i remek delo na temu: zajebancija sa narodnjacima. Ovaj sastav je odlučio da se poigra sa sve prisutnim narodnjacima, snimivši album koji je spoj metala i folka. Metala, i to kakvog!
Muzika je mešavina bendova od kojih su pokupljeni i logotipi za jedan jedinstveni Pero Defformero logo – Reč Pero napisana je na način Pantera loga, a Defformero na temu Dream Theater. Pa onda zamislite to – prog/power metal (power na američki način), sa elementima Metallice i Sepulture (kojima se ovi momci i zahvaljuju na omotu). Album sam čuo još davne 1997., a ponovo je aktuelan zbog toga što se od skora može nabaviti putem Rock Express distibucije. U protekle dve, tri godine vladala je prava pomama za ovim albumom, a izlgedalo je kao da su postojala samo dva primerka ove kasete – jedna je bila u Banja Luci, a druga u Rumi. I svi koji su slušali ovo remek-delo navode da su ga čuli sa jedne od te dve kasete. Zaista neverovatno. I kroz ovih par godina, u Banja Luci je Pero Defformero dobio kultni status. Svi koji su ga čuli, odmah su počeli da se kunu u njegovu genijalnost. I album je sad ponovo tu.
Intro od minute trajanja se smenjuje sa črvstim zvukom gitara. Moćni metal zvuci se šire sa zvučnika, i sve to tako lepo ide, dok ne počne pevanje. A pevanje je – čisto narodnjačko (?). I to od onih gadnijih muških dubokih narodnjačkih vokala, poznatih kao „džigeraši“. Katastrofa! Trebalo mi je dosta vremena da se priviknem na taj gadni glas, u početku me i glava bolela, ali muzika ispod me terala da slušam dalje i dalje… A ispod se i te kako imalo šta čuti – gitarista „razvaljuje“ gitaru (Saša Friš), stil sviranja bi bio najbolje opisan sa dve reči – John Petrucci. Da, zvuk gitare, solaže, sve je na tragu jednog od najboljih metal gitarista, slavnog John „Dream Theater“ Petruccia. Ritmovi su savršeni, strukture pesama, sam kvalitet izvođenja istih na veoma zavidnom nivou. Ali sve to biva prekriveno glasom koji ruši zidove, i koji vas tera da odmah zaustavite kasetu. A opet, čim on zastane malo, ovi ispod dođu do izražaja – prvo što se zapitate je: pa ovi nisu normalni. Šta im je ovo trebalo? Šta im je trebao ovakav vokal, kad da je normalno otpevan, ovaj album bi bio jedan od najboljih na ovim prostorima.
Čuo sam priče kako je bend izgledao uživo – svi u koži, opasni, raznose sve pred sobom, a ispred njih, vokal u odelu, kravati, cvikerima i vrišti li vrišti naradnjački, najgore moguće. Ne znam šta bih dao da sam to mogao da vidim. Samo retki su imali tu priliku (na koncertima je uvek bilo do 20 ljudi, sa konobarima). Sve pesme su savršene, a ovaj album ima višestruku upotrebnu vrednost. Kad god vam neko na rođendanu, novoj godini, slavi i sl. zatraži da pustite nešto „narodno“, vi samo kažete: naravno, i pustite Defformera… A tekst ide ovako: „Došli smo do kraja putaaaa, naše ljubaviiiii. Ubila si moje snove, što me ostaviiii…“. Kao što sam jednom pročitao smešno poređenje: tekstovi ovog benda jesu glupi, ali su i dalje bolji od tekstova Manowara. 🙂
Dream Theater se i te kako primeti, kao i Pantera, a spomenuću izvanrednu solažu u pesmi „Ubila si sve u Meni“. Kao da ju je sam Petrucci odsvirao (poređenje sa „Another Day“ bi bilo na mestu). A u poslednjem instrumentalu su pokazali ko su i šta su ovi muzičari – jazz skale na gitari, kao i moćna ritam sekcija govori sve o ovom bendu. Tu sam primetio i jedan od najboljih aranžmana koji sam ikad čuo – ritam sekcija, gitare koje režu rifove, polako usporava sve više i više, dok solo gitara, bas i bubanj nastavljaju svojom brzinom. Veoma moćno smišljeno i efektno realizovano.
Vi koji niste čuli ovaj album, obavezno to učinite. A vi koji jeste, za svaki slučaj ga preslušajte još jednom. Time bih i završio ovu ogromnu recenziju. Pero Defformero živi zauvek (dok je god ljudi koji prepoznaju kvalitet između redova)!
Spisak pesama:
1. Gajbe Oro (instrumental)
2. Srca Tvoga Plam
3. Tužna je Jesen
4. Purpur
5. Veče na Plaži
6. Drugog Joj Slika Viri iz Novčanika
7. Stara Majka za Zdravlje me Pita
8. Ubila si sve u Meni
9. Alaj mi je Nije (instrumental)
