Kako album odmiče, pesme su sve slabije (po stilu, ne po kvalitetu) i na kraju dolazi do toga da u nekim momentima podsećaju na beogradski Eyesburn
- Žanr: Emo / Metalcore
- Izdavač: Blacknail Label Productions, 2004.
- Web: –
- Piše: Darko Živković
Ovaj slabo poznati bend dolazi iz Niša, ali ako pomenem da je pola članova sviralo u T-error (kultni srpski hc bend), možda će vam neke stvari biti jasnije.
Ono što bih odmah napomenuo, je to da Dancefloorers definitivno nisu hc bend kakav je T-error nekada bio. Oni svoju muziku deklarišu kao emo metal. Iskreno, ne razumem se nešto u ovaj pravac, ali očekivao sam nešto poput benda Tibia. I… definitivno nisam bio u pravu. Muzika je u modernom metalcore fazonu sa uticajima indie popa. Moram pohvaliti vokale. Odličan clean stil, nikad ne bih rekao da je čovek sa naših prostora. Neke pesme su malo istaknutije tj. hitičnije, npr. ‘So Now’ (za koju je urađen odličan spot) i koje vuku na neki NWOAHM fazon. Kako album odmiče, pesme su sve slabije (po stilu, ne po kvalitetu) i na kraju dolazi do toga da u nekim momentima podsećaju na beogradski Eyesburn. Produkcija je vrlo dobra (možda da su basovi malo slabiji), album dolazi u digipak varijanti što je napredak za naše ekstremno tržište, a za imidž benda je zaslužan poznati ‘Bla Bla Bla’ shop (ej, pa i ja sam tamo kupio patike, ha ha).
Negde sam pročitao da Dancefloorers furaju stil poput benda Story Of The Year, pa valjda znate o čemu se tu radi. Ako vas je ova recenzija imalo zaintrigirala, nabavite njihov debi album. Poruka albuma je: Don’t use drugs! Podržavamo.
Spisak pesama:
1. So Now
2. A Little Bit Of Sorrow
3. Blacknailanthem
4. A Thousand Tears
5. Gangrene
6. My Honest
7. Blacknailbeats
8. Dream Market
9. Chasing The Dragon
10. The Poem
11. The Other Me
12. Dancehallerz (Bonus)
13. Down Under (Bonus)
