Dusi - Svest

Sve u svemu, jako kvalitetno izdanje, prilično originalno i bez tendencija priklanjanja nekom određenom žanru

Žanr: Alternative / Groove Metal
Izdavač: Samoizdanje, 2020.
Web: Facebook
Piše: Igor Stanić

Album prvenac benda Dusi, imena mu Svest, je jedno vrlo specifično izdanje. Beogradski kvartet je u par godina nakon osnivanja i uz nekoliko personalnih promena usput, uspeo da formira sopstveni izraz koju su oni definisali kao, citiram: groove metal obogaćen primesama staroslovenskog duhovnog pojanja i mističnim tekstovima o ljudskoj prirodi. Ovo ću ja da uzmem zdravo za gotovo, jer sam pre svega duduk na polju pojanja, pa ne bih mnogo da se borim sa tim, ali majku mu, da golica maštu, golica. I šta se zapravo dobija u Dusi paketu?

Ono što zapada za uho, nakon prvog slušanja, je fakat da bend ima pregršt dobrih ideja i dobrih rifova. Originalnost, u kontekstu pisanja i aranžiranja, je, bez dileme, jača strana izdanja. Svojim vokalom, gosn. Mijat Ćosić uspeva da uvuče slušaoca u tamnu atmosferu Svesti. Njegov izraz je sjajan i besprekorno služi svrsi.

Ono što zapada za uho, nakon prvog slušanja, je fakat da bend ima pregršt dobrih ideja i dobrih rifova

Još jedna stvar koja mi se vrlo dopada je kompaktnost albuma i njegovo trajanje, jer album teče ravnomerno, bez većih oscilacija u kvalitetu svih osam pesama i u takvoj postavci stvari, nema puno opasnosti da Svest ne bude odslušan od početka do kraja.

Dusi

Naravno, nakon rezimea dobrih stvari, moram istaći i par manjkavosti. Miks je OK, korektan učinak, ali blago bezidejan, bez ikakve pretenzije ka ozbiljnijem zvuku koji bi dodatno pomogao da se generalno snažna emocija albuma adekvatnije prenese na slušaoca. Takođe, primetan je još jedan problemčić, koji nije svojstven samo bendu Dusi, već naprotiv, dobar broj bendova se suočava sa istim, a to je odsustvo iskusnog producenta za vreme rada na materijalu, što je, na sreću ekipe, ovde samo neznatno ublažilo vrlo snažan utisak koji Svest ostavlja nakon slušanja.

Sve u svemu, jako kvalitetno izdanje, prilično originalno i bez tendencija priklanjanja nekom određenom žanru. Pri tome moram još jednom, ako već nisam, napomenuti da Dusi definitivno grade svoj identitet vrlo smelo i sigurno. Ono što mene zanima je, a voleo bih da na tu temu prodiskutujem sa članovima benda kada se za to bude ukazala prilika – je moj lični utisak da su Dusi bend za pola koraka bliži publici koja je naklonjena mainstream rock sceni, što u ovom momentu vidim samo kao plus i da li je dilema oko toga da li žele da koketiraju sa tom ili underground scenom uopšte postojala za vreme rada na Svesti? Čisto da se razumemo, ovo pitanje je samo i isključivo plod moje radoznalosti, i koje se nekako materijalizovalo kao nusprodukt za vreme slušanja i analize ovog izdanja.

I da, da ne zaboravim i da mi urednik ne sedi na glavi zbog toga, samo da kažem da je omot mogao biti i bolji, tačnije prikladniji. Lično mišljenje koje sam, u skladu sa normativima koji važe za pisanje recenzija na SMP-u, dužan da iskažem po ovom pitanju.

Za kraj, čestitka momcima na jednom vrlo dobrom albumu. Za očekivati je da nakon prvenca bude formirana čvrsta fan baza na lokalu, jer album na srpskom jeziku je očigledno pisan sa domaćom publikom na umu. Fan baza koja će ispratiti u najavi zanimljiv razvoj isto tako zanimljivog benda Dusi.