In Flames prvi put među Srbima

Ko čeka, taj i dočeka, kaže stara narodna, potpuno primenljiva na slučaj pod nazivom „In Flames uživo u Srbiji“. Trebalo je da prođe 19 godina i devet albuma da bismo se i mi uverili u kvalitet live nastupa jednog od utemeljivača švedske melodeath scene, i generalno, jednog od vodećih metal sastava današnjice.

• Piše: Nebojša Lakić
• Copyright: SMP, 2009.
• Nastupli: IN FLAMES + Decontrolled
• Lokacija: SKC, Beograd
• Datum: 28.03.2009.

Velika sala SKCa, poprilično popunjena, odisala je pozitivnom atmosferom, i nije trebalo biti preterano vidovit da bi se pretpostavilo da ovaj događaj mora proći dobro, a prošao je sa svih strana ga posmatrajući (pa tako i sa organizacione, što raduje, jer se ovim događajem okrnjena Terra Nostra vraća u igru kao jedna od ozbiljnijih promoterskih kuća u regionu).

Nakon što je vest velikom brzinom proletela internet forumima i u medijima, potvrđena je i zvanična podrška, i to u vidu beogradskih modernih metalaca (nezgodan žanr za preciznije definisati) – Decontrolled. Ovi momci su skoro objavili debi album Self Portrait i našli su se na istoj bini sa jednim od svojih najvećih uzora, što je osećaj koji samo može da se pretpostavi.

U narednih 40ak minuta (sa početkom nešto sitno posle 21h) proveli su raspoloženu publiku kroz pesme sa pomenutog albuma, i svakako odradili jedan od najboljih koncerata u dosadašnjoj karijeri, jer je kompletan performans bio za pohvalu, a podrška nije izostala od publike, koja je adekvatno ispoštovala domaći sastav, iako je jasno zbog čega su (smo!) se to veče uopšte i nalazili u SKCu. Promena na mestu bubnjara (Matija otišao, Mića došao), i sigurnost u nastupu i ponašanju na bini (u kombinaciji sa veoma dobrim zvukom svih instrumenata, bubnja posebno), nagoveštavaju da ovaj bend može dosta toga da postigne u, nadamo se, skorijoj budućnosti.

Pauza, nameštanje bine za headline bend, znate već i sami proceduru. Po slobodnoj proceni nekih 700 ljudi prisutno, a i zvanični podaci se otprilike podudaraju. Balkon ovaj put nije radio, ali kako sala nije bila (pre)puna (kao što je bilo već situacija, setimo se samo Blind Guardiana ili Kamelota), vazduha je bilo sasvim dovoljno. Što su, opet, sve manje bitni momenti, jer sledi onaj glavni – In Flames!

A Šveđani mudri, znali su i oni da su među Srbima prvi put, i da ne bi bilo fer preskočiti neki stariji hit, pa kad se sve sabere, malo ko je iz dvorane mogao izaći nezadovoljan. Zvuk? Odličan! Izvedba? Kao sa diska! Sastav ubedljiv da ubedljiviji teško može biti, ali ruku na srce, ko je uopšte i sumnjao? Anders vidno omamljen (da li alkoholom, da li nečim jačim, ili jednostavno umorom), ali frontmen vredan zlata, smisao za humor mu je jača strana, pa smo tako mogli da se smejemo prozivanjima par prisutnih pojedinaca (ostaje nam još samo da proverimo da li su se devojka i momak na balkonu smuvali nakon onih piva kao što je Anders pretpostavio). A i vokal je „izlazio“ bolje nego što je to slučaj i na recimo zvaničnom In Live We Trust DVDu!

Set lista je bila po principu „za svakoga po nešto“, mix starih i novih hitova (Episode 666, Only For the Weak, Pinball Map, Cloud Connected, Trigger, The Hive, Colony, Drifter, Mirror’s Truth, Quiet Place…), dok je opšte poznata atmosfera koju izaziva Only For The Weak gde god i kad god je In Flames izvodi, pa se tako i ovde cela sala tresla od skakanja 99% prisutnih! Energija koja se na retko kojim koncertima drugih muzičkih žanrova može ponoviti.

Foto: Stanislav Milojković

Završili su nastup bez ijednog bisa, što im je uporniji deo publike zamerio, tražeći još koju pesmu, a pridružio bih se kritikama vezanim za pred Whoracle period, jer, osim outro instrumentala, nije bilo osvrta na korene i pesme iz tog vremena. Bez obzira na sve, pa i nedostatak gitariste i osnivača benda Jespera Strömblada, overall zaključak je da je ovo bilo veoma dobro veče za metal u Beogradu, i da se nadamo da neće proći još 19 godina do sledeće posete.