U Banjaluci je tokom proteklog vikenda održan Kastel Rock Fest, jedan od najstarijih događaja ove vrste u najvećem gradu Republike Srpske. Prvo izdanje festivala realizovano je sada već davne 2003., a evo, 23 godine kasnije (uz neretko višegodišnju pauzu) – skupilo se snage i volje da se sa tom pričom nastavi. I nastavilo se konkretno i sa stilom, uz najavu jakog lineupa koji je bio neočekivano i prijatno iznenađenje.
-
- Nastupili: Jethro Tull, Laibach, Lavina, Alexandra Capitanescu, Baby Lasagna, Sopot…
- Lokacija: Sportski centar Borik, Banja Luka
- Datum: 17-19.09.2026.
- Tekst: Nebojša Lakić
- Foto: Indir Merdanović
Tokom tri festivalske večeri, pred publiku u gradu na Vrbasu (zbog vremenskih neprilika lokacija je sa tvrđave Kastel pomerena u dvoranu Borik) izašli su prvo oni najaktuelniji – regionalni predstavnici svojih zemalja na Evroviziji: Lavina (Srbija), Baby Lasagna (Hrvatska) i Alexandra Capitanescu (Rumunija). Dan kasnije, u petak, nastupili su slovenački kraljevi tame Laibach, banjalučki veterani Sopot (uz podršku Simfonijskog orkestra Narodnog pozorišta RS) i The Amy Winehouse Band, dok je subota bila rezervisana za lokalne snage Flutete i Rock Simfoniju, te legendarni britanski prog rock sastav Jethro Tull. Našlo se tu za svakoga po nešto, a posebno je bilo lepo videti generacijski šaroliku publiku – raspon godina među posetiocima bio je od razigranih šestogodišnjih klinaca, do iskusnih rock veterana u sedamdesetim godinama.
Evrovizija, šta god ko mislio o tom takmičenju, je događaj koji na kraju treba posmatrati kao i svaki drugi – priliku da skreneš pažnju svetske javnosti na svoj rad i u zavisnosti od ambicija, iskoristiš to kako treba ili ne. U slučaju iznad navedene trojke, ispostavilo se da su u pitanju kvalitetni autorski bendovi koji su na dobrom putu da izgrade ozbiljne karijere. Svaki u svom domenu posao obavlja na visokom nivou posmatrajući sve relevantne parametre – scenski nastup, harizmu i kvalitet izvedbe (svirka/vokali), uz pesme koje su istovremeno energične i „metal“, a opet dovoljno pitke i catchy za prosečnog slušaoca koji sa tim žanrom baš i nema mnogo dodirnih tačaka.
Sva tri benda priredili su pravi šou. Nastupi su bili na svetskom nivou, a sve to verovatno zahvaljujući pomenutoj Evroviziji gde se moralo pošteno poraditi na scenskom nastupu i ponašanju na bini, pa me je tako držao osećaj kao da gledam neke izgrađene i potpuno definisane bendove koji iza sebe imaju kilometarski staž, a ne mlađu ekipu u dvadesetim godinama. Pohvale za sva tri nastupa i prvi veliki plus za ovogodišnji Kastel Rock Fest.
Sledeći dan sam nažalost propustio zbog ličnih obaveza, i tu mi je posebno žao zbog Sopota koji su po drugi put (nakon sjajnog koncerta održanog u Narodnom pozorištu RS) nastupili sa simfonijskim orkestrom NPRS. I za njihov i za nastup Laibacha čuo sam samo reči pohvale, pa ne bih dalje ništa dodao, osim da verujem da je tako i bilo.
Treći dan bio je rezervisan za premijerni nastup kraljeva progressive rocka, britanskog sastava Jethro Tull. Ian Anderson je živa legenda i sa svojih 79 godina ne pokazuje znake posustajanja – čovek je na bini kao kod kuće, veseo, duhovit, na flauti iznenađujuće energičan i poletan, dok se tek u glasu moglo čuti da su godine počele da ostavljaju traga. Ostatak ekipe čine iskusni virtuozi na čijem su uticaju i JT repertoaru koji izvode stasale generacije muzičara i posvećenih fanova prog rock zvuka. I zaista, čitav sastav zvučao je besprekorno i usvirano, pa ovaj koncert nesumnjivo kotira među najbolje koji su realizovani u Banjaluci tokom poslednjih decenija.
Repertoar je bio podeljen u dva bloka sa petnaestominutnom pauzom, a svaka numera izvedena je sa hirurškom preciznošću i lakoćom svojstvenom samo najvećim majstorima zanata. Što se samih pesama tiče, najveće ovacije i oduševljenje u publici očekivano su izazvale „Aqualung“, „Thick as a Brick“, „Budapest“, „Some Day the Sun Won’t Shine for You“, „Pastime With Good Company“ i naravno za kraj apsolutni klasik „Locomotive Breath“. Sve u svemu, sjajan nastup legendarnog benda kakav nismo tako često u prilici da vidimo.
Pomeranje lokacije u zatvoreni prostor dvorane Borik usled nepovoljnih vremenskih prilika pokazalo se kao odgovoran potez organizatora. Celokupan festival protekao je u pozitivnoj atmosferi koja je ujedinila različite generacije ljubitelja dobre muzike, a Kastel Rock Fest je nesumnjivo potvrdio svoj značaj za kulturnu i koncertnu scenu Banjaluke, te podigao lestvicu poprilično visoko.
Ostaje nam na kraju da čestitamo organizaciji na ulaženom trudu, te dobroj volji da lineup osveže na način da vidimo i neke druge bendove umesto standardnih (da ne kažem izlizanih) imena koji su tu na svakom sličnom festivalskom dešavanju godinama unazad. Imajući sve to u vidu, nadam se da ćemo naredne godine gledati podjednako jak i uzbudljiv lineup, te da će ovaj festival da se vrati u redovno godišnje održavanje bez preskakanja i dužih pauza.
Zahvaljujemo Indiru Merdanoviću (@indirphotography) na ustupljenim fotografijama.
