Kišovito prohladno veče idealno za metal koncert, no, ovaj koncert je nešto drugačiji. Najava je bila dobro izreklamirana i verujem da nema fana In Flames, Katatonia, Opeth, Dark Tranquillity i Ghost koji nije na socijalnim mrežama video najavu za koncert Nikole Cvetkovića. I to ni manje ni više nego u novootvorenoj Ložionici. Megalomanski objekat savremenog dizajna u kom se održavao ovaj koncert i u kom sam prvi put.
- Nastupio: Nikola Cvetković
- Lokacija: Ložionica, Beograd
- Datum: 07.11.2025.
- Tekst: Dragan Mirković
- Foto: Ana Paštrović
Nisam siguran da li je već nešto održano u ovom prostoru jer je sala bukvalno mirisala na novo. Cene bliže evropskom nego beogradskom standardu, ali ne zaboravimo da se ovaj objekat ipak naslanja na Beograd na vodi… Piće od simboličnih 500 dinara smo preskočili kao i većina publike i stali u red za garderobu, pa u red za ulaz. Na ulazu smo svi dobili stari dobri pečat kao dokaz da smo „čekirali“ kartu i nakon toga smo požurili u salu kako bismo pronašli mesto koje nam se činilo pogodno. Mesta nisu bila numerisana, pa je svako birao gde da sedne, dok su iz zvučnika dopirali zvuci bendova koje će Nikola interpretirati po najavi od 20 časova.
Negde oko 19.20, nakon otvorenih vrata odmah se popunilo dve trećine sale od oko 500 sedećih mesta (ispravite me ako grešim), dok je u dva minuta do najavljenog početka sala bila gotovo puna. Činilo se možda i mala da primi sve koji su želeli da čuju „Cveklera“.
U 20.00 svetla su se pogasila i ubrzo je na binu izašao Nikola. Poklonio se i bez reči počeo da svira. Prvi aplauz posle nekoliko taktova na poznatu melodiju. Pesme neću navoditi jer od svih bendova najviše slušam In Flames i Dark Tranquillity pa ne bih da brljam, ali Nikola će, nadam se, objaviti setlistu. Inače, za one koji nisu čuli za Nikolu pre ovog koncerta, u koje i sam spadam, on je profesor Univerziteta umetnosti u Nišu. Svedočiti ovakvom koncertu na izmaku 2025. godine u Srbiji je zaista nešto posebno. Klavir je bio ozvučen baš kako treba, na dva mesta kondenzatorskim mikrofonima koji su malo smetali vizuelnom efektu kristalno čistog odsjaja žica klavira na unutrašnjem delu poklopca.
Posle prve pesme Nikola se obratio svima. Zahvalio se publici na brojnosti, ljudima iz Connected Agency, Ložionici, i centru Bechstein koji su dali svoj instrument za ovaj koncert. Najavio je Opeth, Katatonia, In Flames, Ghost i za kraj Dark Tranquillity. Publika ga je pozdravila aplauzom i koncert je nastavljen.
Nakon tri pesme Nikola se ponovo zahvalio i zamolio ljude da ne zamere ako neki akord nije na mestu jer kako kaže „dugo nije svirao ovu muziku i bilo je teško pripremiti ovakve aranžmane“, ali sumnjam da je to iko primetio. Nikola je virtuoz svetskih razmera, slučajno rođen u našem delu planete, ali slušati ga kako nastupa ravno je nekom svetskom klavirskom koncertu. Na momente se videlo da ovaj umetnik daje poslednji atom snage u izvedbi i svaka pesma zaista tako i zvuči.
Posle par bržih pesama koje prebacuje iz fortissimo u pianissimo, tako vešto kao da se igra sa klavirom, sledi još jedno obraćanje publici u kom najavljuje nešto sporiji tempo. Par statičnih spot reflektora obasjavali su Nikolu i klavir taman koliko treba i tada je počeo set blažih, tiših i sporijih numera. Ovaj set delovao je kao zatišje pred buru, koju je svakako umetnik i najavio na samom početku – citiram: „i za kraj biće malo Dark Tranquillity“. Tempo je iz pesme u pesmu rastao, kao i jačina svetla koja su obasjavala umetnika. Nikola je odsvirao set profesorski.
Napraviću malu digresiju i osvrnuti se na broj dece u sali. Iako je ulaz deci do sedam godina bio besplatan, lično nisam video više od troje, što je prava šteta. A zašto ovo pominjem? Zato što bih sigurno, da sam dete na ovakvom koncertu, poželeo da naučim da sviram klavir i budem Cvekler kad porastem. Čak je u jednom momentu moj mozak napravio paralelu sa davno gledanim home made snimkom na kom Mustis svira „Progenies of the Great Apocalypse“…
Nakon najave poslednje pesme za večeras Nikola se zahvalio i rekao da je bilo pravo uživanje svirati pred ovakvim auditorijumom u ovakvom prostoru i apsolutno se slažem. Posle poslednje pesme, auditorijum je ovacijama vratio Nikolu koji je odsvirao još jednu pesmu i to je bilo to. Pun sat vremena i 45 minuta klavirske „svirke“ proletelo je kao neki mnogo dobar album od 30 minuta koji bih vrlo rado pustio ponovo, kao i ceo ovaj koncert da mogu.
Za kraj ću samo reći – Hvala Vam profesore na svemu što ste nam priredili i predstavili večeras i nadam se da neće proći godine dok Vas ne vidimo ponovo uživo u ovom stilu.
