Mnoge bendove smo decenijama čekali da vidimo „na domaćem terenu“, pa je eto i Ария svoj prvi nastup u Srbiji upriličila za turneju kada obeležavaju četiri decenije (!) postojanja.
-
- Nastupili: Ария
- Lokacija: MTS Dvorana, Beograd
- Datum: 13.03.2025.
- Tekst: Nemanja Telcontar Vasiljević
- Foto: Ария Facebook
- Copyright: SMP, 2025.
Šalu na stranu, svima je jasno da je glavni razlog dolaska benda Ария u Beograd činjenica da se nakon 2022. veliki broj ruskih državljana nastanio u Beogradu, ili drugim gradovina u Srbiji. Zanimljivo je koliki je to uticaj imalo na posećenost metal, rock, punk i uopšte alternativnih događaja i alternativne scene u Srbiji, gde se u nekim slučajevima broj posetilaca na koncertima gotovo udvostručio. Moglo bi se diskutovati zašto je to uticalo i da se cene karata udvostruče, ali to je ipak tema za neku drugu priliku.
Da Ария ipak nije samo ruski bend, tj. bend koji sluša samo ruska publika, pokazuje pored ponešto domaćih posetioca i prisustvo fanova iz Bugarske, koji su bili lako uočljivi zbog zastave koju su nosili. Nepobitno je ipak da je ogromna većina publike na ovom koncertu bila ona poreklom iz Rusije. To je bilo jasno i samim članovima benda, pa se komunikacija sa publikom nakon uvodne najave na engleskom odvijala isključivo na ruskom jeziku.
Za one, ne toliko upoznate sa radom i istorijom benda, najkraći opis Ария-e bi verovatno bio „Iron Maiden na ruskom jeziku.“ Ni sam bend ne beži preterano od korena, niti se trude da sakriju ko su im najveći uzori, relativno često umeju da na svojim nastupima sviraju obrade bendova kao što su Iron Maiden, Manowar, Judas Priest i sl. Ipak za ovu priliku obrade su (uglavnom) izostale. Bend nas je proveo kroz nešto manje od 20-ak pesama svojih najvećih hitova po njihovom izboru uz obradu holandskog benda Golden Earrings, prepevane na ruski. Iako relativno upoznat sa radom ovog benda već izvestan niz godina, ipak ne mogu da tvrdim da sam okoreli fan, da detaljno poznajem kompletan opus benda. Ipak, rekao bih da bend vrlo dobro zna šta su im jače strane i da odabere najveće hitove.
Za nešto malo više od sat i po, sastav je prošao kroz većinu svojih hitova sa pre svega najpopularnijih albuma, kao što su „Heroji asfalta“ (Герой Асфальта, 1987.), „Noć je kraća nego dan“ (Ночь короче дня, 1995.), „Himera“ (Химера, 2001.) i „Vatreno krštenje“ (Крещение огнём, 2003.) uz još sijaset numera sa preostalih albuma. Svakako je teško odabrati kada bend ima 13 albuma iza sebe, ali pomenuti albumi bi negde i po izboru autora ovih redova bili „go to“ izbor za najbolja izdanja ovog benda.
MTS Dvorana, odnosno popularni Dom sindikata je bio (gotovo) popunjen do poslednjeg mesta – dok je na balkonu i ostalo slobodnih mesta; rekao bih da je parter bio krcat i popunjen. Iako atipično za uobičajene metal koncerte, nije mi ni najmanje zasmetalo što je u pitanju sala sa mestima za sedenje. Očigledno nije ni mnogobrojim fanovima benda, jer je dobar deo mase relativno brzo ustao i popunio prolaze između redova i stepenice, tako da je atmosfera defitivno bila uzavrela. Drugi aspekt koji mi se dopao i zbog koga se ne bih bunio da još pokoji bend zasvira u MTS Dvorani je zvuk, koji je barem na balkonu bio prilično dobar, čist i jasan, te iako je prostor na prvi pogled možda previše svečan i zvaničan za heavy metal svirke, rekao bih da je ipak bolji od nekih drugih lokacija gde često imamo prilike da slušamo bendove.
Sve u svemu, ovo je bio jedan zabavan koncert koji će mi ostati u lepom sećanju i rekao bih da je pomalo šteta što ipak nije bilo malo više domaće publike, jer ovaj bend zaslužuje veću popularnost. Imajući u vidu popularnost Arkone, mislim da jezička barijera definitivno nije prepreka, te se nadam da će ako se ponovi, sledeći put Ария privući veći broj domaće publike.
