Industrial metal veterani Pain sticajem neočekivanih okolnosti nastupili su u srpskoj prestonici, iako datum prvobitno nije bio planiran u okviru aktuelne I Am turneje. To je naišlo na iznenađujuće dobru reakciju fanova na našim prostorima (s obzirom na posetu), pa je koncert, posmatrajući sve segmente – prošao poprilično savršeno.
-
- Nastupili: Pain
- Lokacija: Zappa Baza, Beograd
- Datum: 23.11.2023.
- Tekst: Nebojša Lakić
- Foto: Adam Drvenica
- Copyright: SMP, 2023.
Peter Tägtgren, legendarni muzičar koji je u metal svetu popularniji iz rada sa matičnim Hypocrisy, gura Pain projekat već dugi niz godina. Prvi snimci datiraju još iz devedesetih godina, bend je diskografski solidno aktivan proteklih decenija (osam studijskih albuma iza njih), a ova turneja uz singl „Revolution“ najavljuje povratak na scenu i aktivniji rad nakon poduže pauze od 2016. godine kada je i objavljen zadnji album Coming Home.
Za lokaciju koncerta odabrana je Zappa Baza, prostor u kojem do sada nisam bio, i moram reći da je to bio odličan izbor, i da mi je misterija zašto se ovaj klub češće ne koristi za koncerte ove vrste gde se većina toga godinama realizuje u Domu omladine. Odličan prostor, bina, razglas, rasveta, ambijent, sve je i te kako odgovaralo sastavu profila kakav je Pain. Drugim rečima, da su hteli live video da snime, bili su to idealni uslovi.
Pain na ovoj turneji prate vrlo dobri Ensiferum i drugi specijalni gosti kao što su Ryujin i Eleine, ali to nas je, nažalost, zaobišlo, pa su Peter i ekipa u Beogradu nastupili u solo varijanti. Nije to loše, ali predgrupe su uvek dobra prilika da se čovek smesti i ošacuje okolinu, pozdravi sa ljudima, popije koju i mentalno se pripremi za zvezde večeri.
Kako bilo, klub se iznenađujuće napunio skoro do poslednjih mesta, uprkos nešto višoj ceni ulaznice i činjenici da ovaj bend nije baš toliko popularan na sceni kao ranijih godina. Hodam tako kroz masu i kontam da prepoznajem jako malo ljudi, te dođoh do zaključka da ili se ostarilo (što otpada u startu s obzirom da nisam video bog zna koliko omladinaca, većinom generacija prisutna), ili to ni nisu „naši“ ljudi, odnosno da su većinom Rusi, što na kraju tako i jeste bilo. Svuda po klubu samo ruski sam čuo, a koncert je i organizovala ruska agencija, pa nakon nezvaničnih podataka o broju slovenske braće u prestonici a koji se meri u desetinama hiljada, nije preterano iznenađenje da određen postotak njih uživa i u nama omiljenim muzičkim pravcima. Ako, dobro su došli – bolja poseta na koncertima obradovaće i osokoliti organizatore da dovode veći broj bendova u predstojećem periodu, pa je to svakako win-win situacija.
Koncert je počeo sa nekih pola sata zakašnjenja, ali ništa strašno s obzirom na već pomenuto da je Pain jedini bend koji ćemo gledati te večeri. A dobili smo pravi industrial metal spektakl! Bend je kako vizuelno, tako i svirački superioran, i sve je zvučalo i izgledalo kao u zlatnim danima, odnosno kao da nije prošlo toliko godina od perioda kada se đuskalo uz numere kao što su „Suicide Machine“, „End of the Line“, „Shut Your Mouth“ i druge hitove koji su obeležili karijeru ovog benda. Set lista je bila dobro izbalansirana, nije bilo praznog hoda i sve je izgledalo i zvučalo potpuno svetski.
Peter je harizmatičan frontmen, a zanimljiv podatak je da je za bubnjem njegov sin, i sve ukupno, četvorka je bila vesela i zagrejana i pružila veče za pamćenje svim prisutnima. Sa sviračke strane, sve je zvučalo čvrsto i energično, bend je nesumnjivo i na prvom mestu metal uprkos industrial/goth elementima koji su uživo dodatno potisnuti u drugi plan, dok je skandinavski šmek, odnosno geografska odrednica matične zemlje odakle bend dolazi izrazito vidljiva i jasna u celoj priči, što je očekivano i uvek dobrodošlo.
Na kraju, valja pohvaliti veoma dobru organizaciju i angažovanost kako ruske agencije, tako i domaćih promoterskih snaga, uz nadu da će ovakvi događaji da postanu praksa i u predstojećem periodu.
