Za ove veterane vreme je stalo, a vernost jednom žanru ostala nepokolebljiva
- Žanr: Death Metal
- Izdavač: Taurunum Records, 2015.
- Web: Facebook
- Piše: Igor Stanić
Prvi slogovi naškrabani pri sklapanju teksta koji je izgleda trebalo da posluži kao uvod u recenziju „novog“ Scaffoldovog EP-ja, momentalno su ispljunuli ogroman problem, a recenzenta gotovo stavili pred Bensedin. Epitet „nov“ i njegovi znakovi navoda su već sami po sebi dovoljni da se izvede zaključak, da ugao posmatranja ovog izdanja mora biti malo drugačiji iz prostog razloga jer se između njegovog snimanja i njegovog pojavljivanja u fizičkoj, ili bilo kakvoj drugoj formi, pojavila vremenska distanca od gotovo šest leta. Ovo generalno ne mora da bude spektakularno značajna stavka, ali ću dozvoliti sebi da izvedem nekoliko zaključaka kako bih pojasnio tezu koju zastupam.
Naime, baš u tom mehuriću vremena, zapremine šest godina, beleži se drastičan skok u kvalitetu tehničkog aspekta produkcije (tj. snimanje, miks, mastering), pojavom nekolicine momaka (koje ovog puta nećemo imentovati), sposobnih da taj proces izvedu. Posledica toga je da domaća metal scena sada konačno ima veliki broj albuma koji su konkurentni i po tom pitanju na svetskoj. Talentovani bendovi sada, ako se na takav korak odluče, imaju mogućnost da svoje ideje uobliče na najbolji mogući način.
Pošto smo već tu kod tehnikalija, jelte, završićemo onda i u cugu taj deo i u kontekstu Scaffolda. Za ono vreme produkcija dosta dobra, sada u blagom zaostatku za novijim ostvarenjima, ali ipak odgovarajuća karakteru benda i njegovom zvučnom identitetu. Paradoks studio preuzima odgovornost za nju. Svirački, ovo je zaista (a definitivno mi sve teže pada da upotrebim taj epitet) „old school“ death metal. Ništa više, ništa manje i ništa drugačije od toga. Za ove veterane vreme je stalo, a vernost jednom žanru ostala nepokolebljiva. To osećanje tvrdoglave nepokornosti novim i modernim trendovima je svakako predstavljalo i neku vrstu kočnice za pravovremeno izdavanje Like Devil in the Churcha.
Sa druge strane, kako ostati ravnodušan i ne ceniti tu istu rešenost benda da stvari izguraju na način kako su oni zamislili? Brojke kojima će se ova recenzija završiti i dati neku aritmetičku vrednost istoj, možda neće biti baš realno stanje stvari, te za nekoga će ocena biti prevelika, za nekoga prestroga. U svakom slučaju, u doba blage dominacije thrash bendova, kojima neosporno treba skinuti kapu za trud i materijal koji nam serviraju, te opet manjak aktivnosti i kvalitetnih ostvarenja u oblasti death metala (čast izuzecima – Infestov Cold Blood War i Nekropolisov Ecce Homo), Scaffoldov EP čak može poslužiti kao neka vrsta ideološkog vodiča, crvene knjižice za death metal poklonike. Što znači – kupiti disk, preslušati ga, staviti na policu, a sud doneti individualno o tome da li je Like Devil in the Church položio ispit vremena ili nije.
Stavljajući akcenat više na duh i stav benda, koji je u ovom slučaju zaista jedini ispravan, zaključiću besedu sa porukom Scaffoldu da što pre rade na novom materijalu. Jedino tako storija Scaffolda može dobiti pravi rasplet, a bend kredibiltet koji zaslužuje. Ili ne.
I još nešto, na konto ekipe ide plusić jer se na EP-ju nalazi i jako zanimljiva obrada, a u pitanju je pesma „Suicidal Future“ našeg prvog pravog death metal benda Bloodbath. Sjajno, zar ne? Zar i ovakav potez ne govori o jedinstvenom karakteru momaka?
Spisak pesama:
1. Like Devil in the Church
2. Murder with Clear Concience
3. A Night to Remember
4. I, Caesar
5. Suicidal Future (Bloodbath cover)
