Ko ne voli osećaj kada se duša ledi, u mraku i na ivici razuma, ne treba ni da prilazi albumu kao što je ovaj
- Žanr: Stoner / Doom / Sludge
- Izdavač: Samoizdanje, 2015.
- Web: Facebook
- Piše: Igor Stanić
Ubrizgan, ili na bilo koji drugi prirodan ili neprirodan način ubačen u nervni sistem, ovaj album, imena Filth Bible, izaziva niz burnih reakcija sa vrlo neizvesnim efektom i posledicama svake ponaosob. Krajnji ishod nakon slušanja račva se na samo dve mogućnosti. Potencijalno ostajete trajno navučeni, zavisni, ili ga pak nakon početne groznice i preležane mučnine, jednostavno zaboravljate i sa izgrađenom rezistentnošću, ne konzumirate više.
Moćni, prljavi rifovi, čija se težina prosto oseti na ramenima, glavni su sastojak svake vradžbine IFTC na Filth Bible i oni ni u jednom jedinom trenutku ne gube na masi i snazi, čak ni u momentima kada je atmosfera hladnog pakla ispresecana bržim ritmovima. Filth Bible drži grafikon kvaliteta ravan, bez padova, i nikako ne pušta svest slušaoca da se otrgne, pod izgovorom da je nekim volšebnim slučajem nastupila monotonija kao faktor odustajanja. Svakako da postoji određen psihički napor tokom slušanja i ovakav pristup muzici u mnogome doprinosi desetkovanju i filtriranju dostupne publike. Ali majku mu, pa koga uopšte briga za to? Ko ne voli osećaj kada se duša ledi, u mraku i na ivici razuma, ne treba ni da prilazi albumu kao što je ovaj.
Ova turobna atmosfera je ujedno i vezivno tkivo albuma i čini od njega, kako ja to volim da kažem, kompaktnu celinu, što je svakako osobina koja je u mojim očima vrlo značajna i bila bi neviđena budalaština da iz haotičnosti Filth Bible probam izdvojiti neku pesmu koja bi odskakala. Njet, to nikako ne treba činiti. Ono što treba činiti je diskusija o stvarima koje su sigurno otežavajuća okolnost za one koji su ili koji misle da su spremni da zakorače u iskrivljeni svet IFTC. Prvo, vokali. S obzirom na stil koji gaje, odgovarajući su, iznose album bez problema, ali u par trenutaka su stvarno teško podnošljivi, što znači da ipak treba sludge/doom ili već ne znam ti ni ja kakvog staža da bi se ovaj segment progutao odmah. To je manji problem. Veći problem je produkcija albuma. Prvi utisak kaže da je sirova, sirova do srži, prljava i gruba, na rubu tehničke ispravnosti, a samim tim i užasno teško prihvatljiva. A onda, po mozgu, prvo lagano, pa sve jače, počinje da grebe dilema da li bi Filth Bible uopšte imao ovakav karakter da je prošao bilo kakvo poliranje. Jednostavno, zaključak koji se nameće je da je ovo stvarno pravi i jedini način na koji je Filth Bible trebao da bude realizovan i da bi svako dodatno utezanje isisalo magiju (crnu svakako) i život iz njega. Tako, u toj, ponovo ću se usuditi da kažem, iskrivljenoj dimenziji u kojoj obitava IFTC, mana postaje vrlina i jedna od esencijalnih komponenti Fifth Bible.
Kako bi mi mozak ostao u čvrstom agregatnom stanju i kako tako smisleno završio ovu konfuznu recenziju (i kao da je u slučaju IFTC mogla da bude drugačija), kratak rezime će se ogledati u konstataciji da je ovo stravično teško slušljivo i shvatljivo ostvarenje po bilo kakvim „normalnim“ standardima, što bi paradoksalno (ili možda uopšte ne), moglo da ga dovede do epiteta „odličan“. Za neke od nas. Ostali ga ionako neće slušati…
Spisak pesama:
1. Firewater Ritual
2. How Far is the Sun
3. I’ll Die My Way
4. Sista Bottle, Brotha Bong
5. The Shadow
6. Chtulhu Fhtagn
7. News from the Sewers
8. …and the Colours Fade
9. Maelstrom Vortex
