Prošle subote Beograd je po peti put ugostio finski klasični trio u Hangaru (nije 18) na poslednjem koncertu masivne turneje “Apocalyptica Plays Metallica Vol. 2” kojim se bend vraća svojim korenima sada već davne 1996. kada su odsvirali, a posle i snimili album prvenac Plays Metallica By Four Cellos (tada su bili kvartet) i kao takvi brzo se probili na svetsku metal scenu kao unikatna pojava.
-
- Nastupili: Apocalyptica, Arctis
- Lokacija: Hangar, Beograd
- Datum: 30.11.2024.
- Tekst: Aca Todorović
- Foto: Toma Paunović
- Copyright: SMP, 2024.
Za razliku od tadašnjeg, koji je bio više izvođenje pesama u original Metallica aranžmanima, ovog puta momci su hteli da priđu pesmama sa potpuno drugačijeg aspekta i da im daju svoju interpretaciju. Tako je ovaj album promišljeniji i dosta ozbiljniji u svakom mogućem segmentu.
Dovoljno govori činjenica da su sami kako članovi pojedinačno, tako i Metallica kao bend učestvovali u ovom procesu tako što na “The Call of Ktulu” imamo originalnu Klifovu bas deonicu, Truhiljo se pojavljuje na čak tri pesme “The Four Horsemen”, “One” instrumental i istoimena pesma gde Džejms recituje stihove preko instrumentalizacije, dajući ovom albumu unikatni pečat. Možda je ovo za Apocalypticu Vol 2., ali zvuči takođe kao i S&M3. Bilo bi sjajno da su uspeli da dovuku i Džejsona da snimi taj prokleti bas za „One“ pa da ovo bude kompletan ugođaj za fanove. Dodatni gost ovde je legendarni Dejv Lombardo (Slayer, Mr. Bungle) koji svoj pečat ostavlja na pesmi “Blackened” i ako poslušate pažljivo čuje se taj Slayer „kick“.
Veče u prepunom Hangaru Luke Beograd počelo je u 19:45 sati izlaskom na binu debitanata na sceni Arctis koji su sveže potpisali ugovor za izdavanje albuma istoimenog naziva za Napalm Records. Predvođeni pevačicom koja može rame uz rame da stane recimo sa Eliz iz Amaranthe, žanrovski su određeni kao futuristički power metal. Muzika je dinamična, energična, sirova, baladična i moderna sa dosta pop elemenata, i ne znam da li je tako kod vas, ali ja iskreno najviše volim da čujem uživo prvo bend pre nego što čujem izdanje. Ovde je to bio slučaj i definitivno moja šoljica čaja i svakako pravi odabir za dizanje atmosfere pred Apocalyptica spektakl. Svaka preporuka za ovaj debi album koji nema loših pesama, a izdvajaju se “ I’ll Give You Hell ”, “Bimbo”, “Remedy” i “ Theatre of Tragedy.”
Nakon kraće pauze, oko 20:10, dizanje bele zavese i dobro poznati uvod kojim Metallica započinje svaki svoj koncert. “The Ecstasy of Gold” i kreće “Ride The Lightning”, koja je iskreno jedna od mojih najomiljenijh pesama iako iz nekog razloga sama Metallica izbegava da je svira uživo, sada živi svoj drugi život u Apocalyptica izvedbi.
Sam album ima jako zanimljiv presek pesama, tako smo mogli čuti opet jedan b-sides hit sa crnog albuma “Holier Than Thou”, uz izvedbu “St. Anger” na kojoj su momci konačno ispravili dvodecenijsku nepravdu i odsvirali normalan bubanj. S tim da postoji negde u sredini pesme omaž Larsovom kontraverznom čukanju u šta god je ono bilo. Apocalyptica naravno nije izostavila ni prvi album, pa tako kombinovano prođosmo kroz čitavu diskografiju. Na kraju krajeva kao da smo bili zapravo na koncertu Metallice, doduše sama satnica je više priličila nekoj festivalskoj (Ušće, 2019.) nego regularnom koncertu, ali ne mari.
Što se tiče samog prostora, prvi put sam bio u Hangaru na metal svirci i treba ponavljati. Beograd prosto više nema prostor koji je srednje veličine i koji bi bio idelan za ovakvu vrstu koncerata. Prostor definitivno iako skraćen i poprilično utegnut, nešto je i dalje veći pa se zvuk rasipa, ali to vam smeta samo ako baš tražite mane.
Ukoliko još niste imali priliku da vidite Metallicu uživo, Apocalyptica definitivno jeste vredan substitut, a klasiku voli onaj ko razume.
