- Žanr: Progressive Metal
- Izdavač: Samoizdanje, 2022.
- Web: Facebook
- Piše: Sava Karadžić
Mlađani niški sastav Lavina, nastao tek pre dve godine, javlja nam se prvencem koji mnogo obećava što se tiče budućnosti kako samog benda, tako i solidno uspavane srpske progressive metal scene. Pa, da pređemo na suštinu…
Odyssey je sniman u tri različita studija (Arethusa, Heretik i Buzzbox), a komletan miks i master urađen je sasvim korektno od strane Sebastiana Hasa, koji je bio uključen i u poslednja izdanja Behemotha. Momci iz Lavine su za ozbiljno shvatili koliko je danas maltene podjednako bitna vizuelna strana audio priče, te su izbacili i dva veoma dobra/neobična spota za dve najkraće numere: „Id“ i „Attrition“, što je za svaku pohvalu, jer treba se kako-tako istaći u muzički prebukiranom YouTubeu.
Što se tiče umetnosti sviranja, sve je na visokom nivou, naročito gitarski rad koji instant upada u uši, pogotovo kada se uzme u obzir jako kratak vremenski okvir bivstvovanja Lavine. Momci su više koncentrisani na modernu verziju prog metala, te na Odyssey nećete naći previše referenci koje vuku na Dream Theater, Queensrÿche ili Fates Warning.
Što se tiče umetnosti sviranja, sve je na visokom nivou, naročito gitarski rad koji instant upada u uši
Tri pesme koje se izdvajaju na prvu loptu jesu uvodna „Id’’, kao i moje omiljene: elegična „Myopic“ i završna, ubitačna „Coronation“. Sve tri imaju donekle standardnu strukturu, upečatljive rifove i lako prepoznatiljive/hitične refrene, te bi trebale biti referenca za buduća izdanja Lavine, pošto ostalih pet pesama na izdanju ne prati ovu dobitnu kombinaciju. Ne shvatite me pogrešno, svaka od njih jeste sazdana od odličnih soničnih blokova, ali im nedostaje koherentno vezivno tkivo koje je upotrebljeno u trima navedenim kompozicijama. To je uobičajena pojava na debitantskim ostvarenjima i dešavala se čak i najvećima od najvećih u rock/metal vodama, te nije nikakav razlog za bedak.
Ono što takođe čini da nevoljno uzmaknem od češćeg slušanja Odyssey jeste vokal Luke Aranđelovića, odnosno sam ton/boja njegovog glasa, koji je previše emo/unjkav za moj ukus i podseća me na iritantnije vokalne deonice (inače genijalnog) Matt Bellamyja (Muse). Luka ponekad ume i da zasija, ali u suštini zamolio bih za malo više prljavštine u grlu i malo manje otegnutih/monotonih vokalnih pasaža.
Dakle, radi se o osveženju koje u srpski progressive metal donosi mlađani sastav od koga mnogo očekujem, jer ono što je ovde prikazano nadmašuje popriličan broj domaćih debitantskih ostvarenja koje sam imao prilike da slušam u proteklih tridesetak godina.
Lavina – Odyssey spisak pesama:
1. ID
2. Mercurial
3. Myopic
4. Attrition
5. Paragon
6. Teracity
7. Whirlpool Waltz
8. Coronation
