Svartgren - Divlja vatra

Ne znam da li je godina mogla bolje da se završi. Svaka čast momci, mislio sam da više neće biti pretendenata na titulu SMP albuma godine, ali eto, iz mraka stiže klizeći start sa dve noge u kolena konkurenciji od strane Svartgrena

Žanr: Black Metal
Izdavač: Adv. Promo CD / Werewolf Promotion, 2019.
Web: Facebook
Piše: Igor Stanić

Da postavimo stvari odmah na svoje mesto. Zaključiti godinu sa ovako dobrim albumom je i veliko zadovoljstvo, a ujedno i prilika da se istakne činjenica koja je trenutno jedna od osnovnih karakteristika domaće nam scene. Naime, nema razoga da se sada sa sigurnošću ne izvede zaključak da black metal ogranak iste, već jedan duži vremenski period, zapravo ima dug i respektabilan kontinuitet izdanja visokog kvaliteta. Divlja vatra spada u jedno od njih. Bez ikakve dileme.

Svartgren

Generalno, DV ne donosi ništa bog zna šta (da li ovo zvuči pogrešno u kontekstu recenzije DV?) revolucionarno. Dosta toga smo čuli i ranije. Sa druge strane, atmosfera koju Divlja vatra gradi kroz fantastične rifove i besprekorne aranžmane, glatko anulira svaku pomisao o značaju prevelike doze originalnosti u ovom slučaju. Kao neko ko nije baš vrhunski ekspert na polju black metala, ne bih dao sebi za pravo da govorim o bendovima koji su uticali na Svartgren, u kojoj meri i na koji način. Zapravo, posle prvog slušanja je jasno da to nije ni bitno. DV teče bez pada po bilo kom pitanju. Po svakom parametru, ako postoje neki univerzalni, kojima se meri kvalitet jednog albuma ovog pravca, DV je jako dobar. Zaista dobar!

Po svakom parametru kojima se meri kvalitet jednog albuma ovog pravca, DV je jako dobar

Što se zvuka tiče, on je takođe onakav kakav bi trebalo da bude. Sirov i u službi atmosfere i specifičnog karaktera albuma. Vokal je donekle black metal standard, možda nešto niži u miksu nego što bih ja lično voleo i traži malo veću koncentraciju prilikom procesiranja tekstova, koji su na našem maternjem jeziku. I tu se završava priča o tehničkom delu, a recenziju polako privodimo kraju osvrtom na sjajni artwork (Khaos Diktator Design) koji zaokružuje priču albuma. Bez dvojbe, meni zapravo i najbolji artwork ove godine.

Iskreno, ova recenzija je jedna od onih opštih, u kojim samo sumiram lične utiske slušanja albuma bez neke preterano dublje analize i davljenja oko tehnikalija, produkcije, sviranja, miksa i gomile stavki koji su izrazito nepotrebne kada je ovakav black metal u pitanju. Kažem ovakav, mislim vrhunski. Ne znam da li je godina mogla bolje da se završi. Svaka čast momci, mislio sam da više neće biti pretendenata na titulu SMP albuma godine, ali eto, iz mraka stiže klizeći start sa dve noge u kolena konkurenciji od strane Svartgrena.