Više od 20 godina bilo je potrebno da legendarni Body Count ponovo poseti Srbiju, odnosno Beograd. Mnogi od vas se sećaju koncerta u Hali Pionir 1997. gde je bend održao spektakularni nastup, a Ice-T obukao i dres Crvene Zvezde. Kako sam pomalo porazgovarao sa ljudima koji su tada bili prisutni, ništa manje spektakularnije nije bilo ni sinoć. Dosta je prošlo i od kada su se poslednji put heavy gitare čule iz dvorišta SKC-a, pa je ovaj koncert svakako bio pomalo i nostalgičan. No, krenimo redom.
- Nastupili: Body Count + Powerstroke, Astroid Boys
- Lokacija: Bašta SKC, Beograd
- Datum: 18.06.2018.
- Tekst: Darko Živković
- Foto: Zoran Stanić
- Video: Kiza HC
- Copyright: SMP, 2018.
Čast da na ovoj turneji otvara za Body Count dobio je belgijski sastav Powerstroke, koji je svoj nastup započeo tačno u 20 sati. Pomalo nedefinisana muzika, kombinacija melodičnog metala sa čak i death metal deonicama, začinjeno growlovima ali i clean, pa i hip-hop metalom nije previše zaintrigirala ovdašnju publiku koja je bila povučena nazad i tek se okupljala.
Nakon njih na binu izlaze Britanci Asteroid Boys, hip-hop ekipa u čijim redovima su uključeni MC, bubnjar, gitarista i DJ. Muzički, nikako žeštoki, ništa heavy, ništa Limp Bizkit, ali vrlo interesantni i uigrani. Kako sam i sam pomalo fan britanskog stila hip-hopa/grajma, mogu reći da su pravi pogodak turneje. Uspeli su da pomaknu masu, nateraju je da priđe i dobro se zabavi. Zaista kul ekipa, usvirana do bola. Trenutno su potpisani za kultni Music for Nations za koji su objavili debi album, pa ih proverite, mada, uživo je uživo i efekat je znatno konkretniji, tu dileme nema.
Posle kraće pauze i gotovo ispunjenog dvorišta, sve je bilo spremno za Body Count, koji je svoj nastup otpočeo ubojito, obradama Slayera – “Raining in Blood / Postmortem“. Da se lepo da do znanja šta i kako će biti do samog kraja! Osmesi u publici, šutke, skakanje, pevanje, paljenje baklje i početak (slabije) kiše definitivno su ukazivali da će se ovaj nastup pamtiti dugo. Ice-T vrlo raspoložen, kontakt s publikom direktan, „zadovoljstvo je što smo opet u Srbiji“, ponavljao je nekoliko puta. Šutke su bili nemilosrdne, čime smo zaslužili titulu svetskog šampiona u mošpitu (da, znam, možemo mi piti ali nije na to mislio), po rečima samog Ajsa.
Sama setlista vrlo korektna, najviše stvari sa debi albuma – “Body Count“, “Bowels of the Devil“, “Voodoo“, “There Goes the Neighborhood“, “KKK Bitch“, te nešto novijih “Manslaughter“, “Talk Shit, Get Shot“, “No Lives Matter“. Ostatak benda, predvođen originalnim gitaristom Ernie C-om, takođe na visini zadatka, raspoložen, maksimalno koncentrisan i uprtih očiju na ludu publiku. Čuli smo i solo na bubnjevima, upoznali Ajsovog sina Little Icea koji je u ulozi pratećeg vokala i to radi više nego solidno. Ipak, Ice-T je centralna figura, čovek koji ima 60 godina i kako se čini, ne misli da skoro stane.
Na samom kraju veliki hit “Cop Killer“ sa srednjim prstem u vazduhu gotovo svih prisutnih.
Nakon regularnog dela, Ice-T je najavio premijerno u Srbiji virtuelni bis, dakle – nećemo da silazimo jer smo lenji, ugasićemo svetlo, okrenuti se leđima, vi skandirajte i rokamo dalje. Tako i beše. Na bisu, par poslastica, kraća verzija “Institutionalized“ od Suicidal Tendencies, “Born Dead“ i “This Is Why We Ride“.
To bi ukratko bilo to, lekcija u 15-ak pesama. Pohvale i za publiku, borila se do samog kraja. Zaista je sve ovo podsetilo na neka starija, lepša vremena.
